Nakon prošlogodišnje liderske pozicije u usvajanju i primeni preporuka Energetske zajednice, Srbija je pala na drugo mesto, pokazuje Izveštaj o implementaciji za 2024. godinu (Annual Implementation Report 2024) Sekretarijata Energetske zajednice.
Na prvom mestu nalazi se Moldavija sa skorom od 66%, na trećem mestu je Ukrajina sa 54%, dok je prosečan skor ugovornih strana 51%, za dva posto niži nego prethodne godine. Srbija je ove godine ostvarila skor od 55%, dok je prošle godine bila na liderskoj poziciji sa ostvarenih 63%.
U izveštaju se analizira napredak osam država ugovornih strana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Severna Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Srbija i Ukrajina), kao i Kosova, u pet oblasti (tržište i integracija, dekarbonizacija energetskog sektora, energetska sigurnost, unapređenje životne sredine i učinak vlasti) u periodu od novembra 2023. godine do oktobra 2024. godine.
Najbolji rezultat ostvaren u oblasti dekarbonizacije
Najbolji rezultat ove godine Srbija je ostvarila u oblasti dekarbonizacije zahvaljujući usvajanju izmena i dopuna Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, sprovođenju prvih aukcija za tržišne premije i usvajanju Integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu, navodi se u izveštaju koji prati napredak ugovornih strana u primeni pravne tekovine Ugovora za izgradnju integrisanog regionalnog energetskog tržišta u skladu sa EU.
Status primene u ovoj oblasti je 79%, što je za jedan procenat više nego u klasteru učinak vlasti. Srbiju čeka još posla u oblasti unapređenja životne sredine gde je primenjeno 54% preporuka, zatim tržišta i integracije (41%). Najniži skor ima klaster energetska sigurnost (32%), zbog neusaglašavanja sa Uredbom (EU) 2019/941 koju, kako se naglašava, treba preneti i razviti plan spremnosti za rizike, kao i zbog neusaglašenosti sa uredbom Komisije (EU) 2017/2196 koju takođe treba u potpunosti preneti i sprovesti.
– Srbija treba da prenese Uredbu o bezbednosti snabdevanja gasom i Uredbu o skladištenju. Trebalo bi da razvije i podnese procenu rizika, usvoji preventivne i vanredne planove i ispuni intermedijarne ciljeve skladištenja u 2025. godini – jedna je od preporuka Sekretarijata Energetske zajednice.
Do 2030. godine 40,7% obnovljive energije
U okviru klastera dekarbonizacija, primena obnovljive energije ima skor od 79%, pri čemu je najniža ocena u ovoj oblasti zabeležena u ciljevima za 2030. godinu (65%). Ukupni cilj postizanja učešća od 33,6% obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije, kako je navedeno u usvojenom Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu, nije usklađen sa ciljem od 40,7% za 2030. godinu postavljenim Odlukom Ministarskog saveta 2022/02/MC-EnC, ističe se u izveštaju.
– Srbija bi trebalo da prati obaveze izveštavanja o klimi i proširi svoj pravni okvir kako bi omogućila izdavanje garancija o poreklu za nosioce energije izvan električne energije, u skladu sa zahtevima direktive REDII. Zakonodavstvo usklađeno sa Direktivom o energetskim performansama zgrada treba da bude finalizovano, a naplata zasnovana na potrošnji za daljinsko grejanje treba da se sprovede – zaključak je izveštaja u klasteru dekarbonizacije sektora.
Kompletan izveštaj možete pogledati u nastavku:
Foto: Screenshot Energy Community