Direktor kompanije Masdar Taaleri Generation Vladimir Milanović pridružio se timu koji je razvio najveći srpski vetropark Čibuk 1 2017. godine na poziciji finansijskog direktora. Zahvaljujući velikom iskustvu u oblasti finansija u građevinskoj industriji, rukovodi svim finansijskim poslovima uključujući knjigovodstvo, budžet, finansijske modele, poreze i blagajnu.
U razgovoru za portal OIE Srbija otkriva da se razvoj Čibuka 2 privodi kraju bez većih problema i očekuje da će izgradnja početi u januaru sledeće godine. Analizira rezultate upravo završenih aukcija, na kojima je kompanija dobila pravo na tržišnu premiju, ali otkriva i zašto nam u bliskoj budućnosti aukcijski sistem više neće biti ni potreban i kakva je spremnost banaka da se finansiraju projekti koji su se odlučili za tržišni model.
Kompanije Masdar i Taaleri su, posle uspešno izgrađenog projekta Čibuk 1, nastavile da investiraju u Srbiju razvijajući nove projekte. Da li to znači da nosite dobra iskustva sa projekta Čibuk 1? Koji su najveći izazovi sa kojima ste se sreli tokom razvoja, a sa kojim izazovima ste se sretali tokom operativnog rada?
– Naravno, dobra iskustva tokom izgradnje Čibuka 1 su glavni razlog što su Masdar i Taaleri, kao većinski investitori u taj vetropark, odlučili da nastave dalja ulaganja u Srbiju, kao i da prodube svoju saradnju na šire tržište centralne i jugoistočne Evrope. Kada se uspešno završi projekat, izazovi tokom razvoja i izgradnje, kao i sav stres koji ih je pratio, nekako se zaborave i prerastu u anegdote koje se prepričavaju po kancelariji. No, iskustvo kroz koje ste prošli i znanje koje ste stekli ostaju i pomažu da se novi projekti razviju daleko brže.
VE Čibuk 2 je uveliko u razvoju. Kada se može očekivati početak izgradnje?
– Začuđujuće, i pored događaja kojima smo svedočili poslednjih par godina u Evropi i svetu, razvoj Čibuka 2 se privodi kraju bez većih problema. To je posledica, kako stečenog iskustva na prethodnom projektu, tako i uspešne saradnje sa lokalnim partnerom koji je značajno doprineo da se projekat približi početku izgradnje u rekordnom roku, te očekujemo da ćemo izgradnju početi u januaru sledeće godine.
Da li je u planu još neki projekat koji možda do sada nije poznat javnosti?
– Planiraju se i vetroparkovi i solarne elektrane, no njihov razvoj je na samom početku pa možda sada nisu toliko interesantni da se o njima više priča.
Imajući u vidu da ste finansijski ekspert, kako ocenjujete trenutne uslove za finansiranje OIE projekata? Da li su banke i klijenti spremni za aukcijski model? A kakva je spremnost da se finansiraju projekti koji su se odlučili za tržišni model, bez bilo kakvih podsticajnih mera države?
– Uslove finansiranja možemo ugrubo podeliti na dostupnu likvidnost i apetite banaka sa jedne strane, i na same uslove pod kojima se možete zadužiti. Što se dostupnosti kredita tiče, situacija je veoma povoljna. Uspešnim puštanjem u rad prethodne generacije vetroparkova, koje su u Srbiji bile finansirane uglavnom od strane razvojnih banaka i globalnoj strategiji povećanja udela održivih projekata u portfolijima banaka, komercijalne banke su veoma zainteresovane kako za finansiranje projekata koji su aukcijama stekli pravo na podsticajne mere, tako i projekata koji proizvedenu energiju prodaju direktno na tržištu. Naravno, uslovi pod kojima su banke spremne da učestvuju se razlikuju i odražavaju rizik koji svaki od modela nosi sa sobom. Sa druge strane, klijenti su trenutno suočeni sa visokim kamatnim stopama što naravno direktno utiče na očekivani prinos investicije te su primorani da posvete daleko viže pažnje optimizaciji svojih troškova i strukturiranju finansiranja, kako bi u trenutnom okruženju izvukli maksimum.
Na konferenciji OIE Srbija 2023
Da li ste zadovoljni usvojenom regulativom, aukcijskim sistemom i trogodišnjim planom aukcija?
– Naravno da smo zadovoljni. Kako ne bismo bili, kada smo na upravo završenim aukcijama, dobili pravo na tržišnu premiju. Uvek možete pronaći neke segmente koji možda nisu bili najbolje osmišljeni ili realizovani, međutim, to je sve normalno i zanemarljivo pogotovo kada se uzme u obzir da se radi o prvim aukcijama ovog tipa održanim u našoj zemlji. Ubeđen sam će se aukcijski sistem i dalje unapređivati, kao sto sam ubeđen da nam u bliskoj budućnosti više neće biti ni potreban. Svedoci smo brzog sazrevanja industrije obnovljivih izvora energije koji postaju konkurentni konvencionalnim izvorima, a to je upravo posledica državnih podsticaja, prvo kroz zagarantovane tarife koje su omogućile izgradnju prvih projekata izolovanjem projekata OIE od konvencionalnih, preko aukcija koje uvode tržišnu konkurenciju između projekata obnovljivih izvora energije i konačno do potpunog integrisanja održivih projekata u tržište sto je sledeći korak.
Operator prenosnog sistema se suočio sa više od 20 GW zahteva za priključenje elektrana na solar i vetar. Šta mislite o toj hiperprodukciji projekata i da li smatrate da kriterijumi za priključenje treba da budu stroži kako bi se EMS rasteretio?
– Prenosni sistem je ograničeni resurs od javnog interesa. Kao i svakom drugom ograničenom resursu njegova cena drastično raste sa povećanjem tražnje sa kojom smo sada suočeni. Stoga je jasno da ogromna količina zahteva kreira zagušenje prilikom odobravanja priključenja na sistem, a takođe onemogućava razdvajanje između ozbiljnih investitora koji su spremni da projekat dovedu do završetka i spekulanata koji vide svoju priliku za brzu zaradu. Stoga mere za razrešenje trenutne situacije treba da budu dobro odmerene kako bi projekti koji imaju najveću šansu za uspešnu realizaciju bili izabrani, a da istovremeno cena priključenja ne ugrozi ekonomsku isplativost projekata. Bankarske garancije su sigurno dobro rešenje i deluje da će inicijalno pomoći prevazilaženju situacije u kojoj se nalazimo. Međutim, mislim da je potrebna detaljnija analiza pozitivnih iskustava iz zemalja koje su ispred nas po pitanju razvoja projekata obnovljivih izvora energije, te se na osnovu toga opredeliti za dugoročniju strategiju.