Međunarodna kompanija Interenergo sa sedištem u Ljubljani otvorila je predstavništvo u Srbiji 2005. godine gde je, nedugo po otvaranju, započela sa trgovanjem električnom energijom. Na početku su projektni portfolio kompanije u našoj zemlji primarno činile hidroelektrane, a danas je Interenergo usmeren na razvoj novih OIE projekata, posebno na tehnologije solara i vetra. Redovni član Udruženja OIE Srbija trenutno je u procesu aktivne izgradnje tri projekta u regionu i razvijanja projekata sa više od 150 MW energije, a fokusiran je i na veoma bitan segment baterija.
Country manager Siniša Janjušević otkriva u razgovoru za portal OIE Srbija koje projekte ova kompanija razvija u našoj zemlji, šta će nam doneti nova kategorija aktivnog kupca, gde vidi prostor za poboljšanje regulative u OIE oblasti.
Siniša Janjušević ima dugogodišnju karijeru u oblasti obnovljivih izvora energije. Jedan je od pionira u razvoju projekata iskorišćavanja biomase u energetske svrhe, razvoja postrojenja za kogeneraciju, kao i u finansiranju projekata kroz ESCO model u Jugoistočnoj Evropi. U poslednje vreme svoj profesionalni pravac je proširio i na projekte razvoja, finansiranja i upravljanja projektima solarne energije i energije vetra, kroz vođenje portfolija kompanije Interenergo i njenog predstavništva za Srbiju i Crnu Goru, sa sedištem u Beogradu.
Interenergo je međunarodna kompanija sa sedištem u Ljubljani koja je poznata u Evropi, ali je u Srbiji relativno nov igrač. Čime se Interenergo bavi? Prema javno dostupnim podacima, naš ste jedini član koji se istovremeno bavi trgovinom električnom energijom?
– Da, pored glavnog sedišta u Sloveniji, imamo predstavništvo u još šest država Jugoistočne Evrope, između ostalog i u Srbiji. Možemo se pohvaliti time da, iako smo relativno mlada kompanija, spadamo među najveće energetske kompanije u regionu. Od 2009. godine smo deo austrijske energetske grupe Kelag, koja je upravo 2023. godine proslavila 100 godina svog postojanja i rada u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE).
Interenergo je od 2009. godine deo austrijske energetske grupe Kelag
Predstavništvo u Srbiji smo otvorili 2005. godine, tako da možemo reći da smo na neki način već ustaljen igrač na srpskom tržištu. Nedugo po otvaranju, započeli smo sa trgovanjem električnom energijom, da bismo 2010. godine pokrenuli naš prvi OIE projekat – hidroelektranu Poštica (0,7 MW) .
Pored trgovine električnom energijom, u okviru naše kompanije bavimo se i drugim aktivnostima, kao što su ugovori o kupovini električne energije (PPA), investicije u obnovljive izvore energije (OIE) i energetske usluge (ESCO).
Na koja ste dostignuća u sektoru OIE kao kompanija najviše ponosni?
– Sve naše projekte razvijamo na osnovu naše misije koja se zalaže za efikasni i održivi energetski sistem za zelenu Evropu. Baš zbog toga što nas u radu na projektima vodi želja da doprinesemo zelenoj tranziciji, možemo reći da smo na sve izvedene projekte veoma ponosni. Neki od projekata koje bismo posebno istakli i kratko opisali su:
– Projekat Jasenice se nalazi u blizini Zadra, u opštini Jasenice u Hrvatskoj i kombinuje dve tehnologije: solarnu i energiju vetra. Prvi projekat koji smo izveli bila je vetroelektrana Jasenice, sa instaliranim kapacitetom od 10 MW. Taj projekat smo nedavno dopunili našom prvom solarnom elektranom na zemlji – Bukovica, koja je otvorena u oktobru 2023. Instalirani kapacitet nove solarne elektrane iznosi 6,25 MWp i ona će, zajedno sa vetroelektranom proizvoditi energiju koja je dovoljna za snabdevanje 12.000 domaćinstava i godišnje smanjenje CO2 ispuštanja u visini od 14,300 t.
– ELAN – izuzetno smo ponosni na naše dugogodišnje partnerstvo sa jednom od najuspešnijih slovenačkih firmi, proizvođačem sportske opreme, Elanom. Kroz međusobnu saradnju u proteklim godinama smo zajedno ostvarili osam zajedničkih projekata, od obnove osvetljenja u njihovim proizvodnim halama, preko postavljanja rashladnih jedinica i kotla na biomasu, do najnovijeg projekta – postavljanja solarnih panela na krovove kompanije sa instaliranim kapacitetom 2,8 MW. Pomenuti paneli će zadovoljavati trećinu njihovih potreba za električnom energijom. Svi izvedeni projekti su pomogli da Elan dostigne znatne uštede energije od 3.600 MWh te smanjenje ispuštanja CO2 za otprilike 1.800 t. S ponovnom upotrebom otpadaka iz proizvodnje za grejanje, firma postiže principe cirkularne ekonomije.
– ESCO u Srbiji – 2022. godine smo na srpskom tržištu prvi put ponudili energetske usluge, pomoću kojih partnerima pomažemo da poboljšaju svoju energetsku efikasnost. Naš prvi projekat na području javnog osvetljenja je bio u saradnji sa opštinom Osečina, da bi potom usledila tri dodatna slična projekta sa drugim opštinama. U razvojnoj fazi imamo još četiri takva projekta a očekujemo da će ih biti još više u budućnosti. U okviru naših energetskih usluga, našim partnerima, pored zamene sistema osvetljenja energetski efikasnim LED sijalicama, pomažemo i na području proizvodnje električne energije solarnim panelima na krovovima kao i proizvodnji toplotne energije korišćenjem biomase i toplotnih pumpi.
Prvi projekat na području javnog osvetljenja je bio u saradnji sa opštinom Osečina
U Srbiji ste realizovali investicije u male hidroelektrane, ali verujemo da ste zainteresovani za investicije u mnogo popularniji solar i vetar?
– Tako je, kao što je pomenuto, prvu hidroelektranu u Srbiji smo pokrenuli 2010. godine, a za njom su usledile još dve: hidroelektrana Radanovići, proizvodne moći 0,85 MW i hidroelektrana Crnetići, proizvodne moći 0,99 MW. Na početku su naš projektni portfolio primarno činile hidroelektrane, kojih je danas, uz dve u Srbiji, u regionu ukupno 16. Danas je, sa druge strane, veliki broj naših aktivnosti usmeren na razvoj novih OIE projekata, posebno na tehnologije solara i vetra. Trenutno smo u procesu aktivne izgradnje tri projekta u regionu i razvijanja projekata sa više od 150 MW energije. Pored toga, fokusirani smo i na veoma bitan segment baterija, koje planiramo da pametno uključujemo u budućnosti.
Da li se u Srbiji bavite trgovinom električnom energijom i u kom volumenu?
– Trgovanje električnom energijom je neizostavni deo naših aktivnosti u Srbiji, u proseku trgujemo oko 100 GWh godišnje. Uz Srbiju, trgujemo sa velikim volumenima na još 14 internacionalnih tržišta. Upravo zbog razgranate infrastrukture za trgovanje i sopstvenih analitičkih modela, koji nam omogućavaju pristup evropskom veleprodajnom tržištu električne energije, i sami smo se pre nekoliko godina uključili u sve važnije područje PPA. PPA tržište se brzo razvija na nivou cele Evrope. U Interenergu fokus trenutno postavljamo na tržište Jugoistočne Evrope. Naš najnoviji projekat, upravo na tom području, jeste partnerstvo sa firmom Rudis d.o.o. Trbovlje, koja je u oktobru povezala svoju prvu vetroelektranu, instaliranog kapaciteta 9 MW. Naša uloga u projektu će biti upravljanje sa 27-29 GWh električne energije dobijene iz ovog izvora.
U fokusu kompanije je trenutno region Jugoistočne Evrope
Da li ste zadovoljni investicionim ambijentom u Srbiji i regulatornim napretkom poslednjih godina?
– Kako smo već duži niz godina prisutni na srpskom tržištu, tako pratimo, a i aktivno učestvujemo u njegovom razvoju i možemo reći da ide u pravom smeru. Naravno, uvek ima mesta za poboljšanje i preuzimanje dobrih praksi iz EU i regiona, a uz to možda i zaobilaženja nekih razvojnih boljki koje su i te zemlje imale. Činjenica je da izvođenje određenih projekata iziskuje promene u zakonodavstvu i bolju uređenost modela, kako bi naši projekti dostigli svoj maksimalni potencijal. Regulatorni okvir je, da tako kažem, „živa stvar“ i mora da se prati i menja u skladu sa situacijom, kako na domaćem, tako i na svim stranim tržištima. Tako bih naveo i pohvalio skoriju promenu u pravilniku za priključenje OIE, a to je da su sada odobrenja vremenski ograničena i da za njih treba dati garancije – depozite, što će sasvim sigurno iskristalisati situaciju na tržištu koja do sada nije bila idealna. Tim principom će i država zaštiti sebe, a samim tim i privući ozbiljne investitore koji imaju dugoročne planove na polju projekata vetra i solara, a već sutra i skladišnih kapaciteta – baterija.
S obzirom na to da Interenergo radi u čitavom regionu, da li možete da navedete u kojim oblastima bi Srbija mogla da unapredi uslove poslovanja u oblasti OIE, a u kojim delovima bi mogla da posluži kao primer drugim državama regiona?
– Iskustva iz regiona i naš rast kroz promenu regulativa u zemljama EU su svakako nešto što nam pomaže i na srpskom tržištu. Tako smo, na primer, puno energije uložili u izmenu uredbe koja se tiče „kupca-proizvođača“, popularno nazvanog „prozjumera“, za pravna lica. S obzirom da EU direktiva nije u potpunosti primenjena, što onemogućava da treća lica budu „kupci-proizvođači“ došlo je do toga da ti projekti ne dožive potpunu ekspanziju. Uvođenje pojma „aktivnog kupca“ će omogućiti i investitorima kao što smo mi, da investiraju u solarne panele na krovovima fabrika. Na taj način ćemo zajedničkim snagama smanjiti izdatke tih proizvodnih kompanija za električnu energiju i istovremeno im pomoći na putu zelene tranzicije i dekarbonizacije proizvodnje. Takođe, očekujemo i uvođenje regulative o balansiranju OIE izvora energije kao i o baterijama kao deo tog sistema. To je veoma važan segment koji se direktno odnosi na isplativost ulaganja, kao i dugoročnog upravljanja i uticaja na operativne troškove projekata.
Srbija i Hrvatska lideri u regionu kad je reč o vetroelektranama
Sa druge strane, želim da pohvalim i atmosferu oko vetroelektrana, jer, kao što možemo videti, instalirani kapacitet postojećih projekata je veliki, a pored toga postoji i veliki broj projekata u razvoju. Srbija je uz Hrvatsku definitivno lider u regionu. Kada pričamo o ESCO investicijama kroz Zakon o javno-privatnom partnerstvu, koji se najviše odnosi na projekte energetske efikasnosti, urađeno je dosta, a dokaz za to je veliki broj projekata, koje su državi, opštinama i gradovima, kao i njihovim institucijama donele velike uštede bez ikakvog finansijskog i tehničkog opterećenja. Svakako, tu ne treba stati i taj zakon je potrebno unapređivati, jer može doneti velike benefite kroz uštede primarne energije.
Ne manje važno je reći da će kroz uvođenje CBAM mehanizma (penali za uvoznike na tržište EU, prema količini emitovanog CO2), razvoj projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u industriji povećati zainteresovanost za ESCO finansiranje projekata, gde u Srbiji takođe vidimo veliku šansu.