Samo na razvoju jednog vetroparka snage 50 MW angažuje se nekoliko desetina radnika – od menadžera projekta, advokata, urbanista, do projektanata i licenciranih elektroinženjera. Pored direktno zaposlenih, postoje i oni koji se indirektno angažuju na projektu (outsourcing), a prema zapažanju Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) broj zaposlenih u sektoru obnovljivih izvora energije 2019. godine iznosio je 11,5 miliona. Najbrojniji su oni koji se bave solarnom proizvodnjom električne energije, sa oko 3,8 miliona radnih mesta, odnosno trećinom od ukupnog broja.
„Tačan podatak o broju radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji ne postoji i vrlo je teško i pretpostaviti koliko ova industrija zapošljava ljudi. Radi se o multidisciplinarnom sektoru i uglavnom kompleksnim energetskim objektima za čiji razvoj, izgradnju i operativni rad su potrebni stručnjaci različitih profila. Svakako možemo konstatovati da se radi o industriji koja raste i koja sve više zapošljava. Od najviših predstavnika vlasti smo čuli da je naša težnja da Srbija bude država zelenih radnih mesta i uverena sam da će se to dogoditi. Što se tiče OIE industrije, pre svega moramo naglasiti da se radi o biznisu koji zapošljava i direktno i indirektno (outsource). Indirektno zapošljavanje je veoma izraženo pre svega zbog specifičnosti posla i potrebe za različitim licencama za fizička i pravna lica“, izjavila je za Biznis.rs menadžerau udruženja OIE Srbija, Daniela Isailović.
Na primeru jednog vetroparka od 50 MW, ona je objasnila kako izgleda proces razvoja i koliko se potencijalno osoba i kompanija može zaposliti.
„Na čelu tima je obično menadžer projekta koji ima svog asistenta. Osnova posla je da se nađe dobra lokacija, te se minimum dve osobe bave rešavanjem imovinsko pravnih odnosa na terenu. Podrazumeva se da imaju podršku neke advokatske kancelarije s obzirom na to da se radi o sklapanju značajnih ugovora. Komunikacija sa lokalnom zajednicom je vrlo važna, te zato ozbiljni investitori otvaraju kancelarije u opštinama u kojima rade i imaju lokalne zaposlene. Tokom izrade planske dokumentacije angažuje se licencirani tim urbanista (petoro je prosek), a tokom procesa dobijanja dozvola, tim projektanata radi na tehničkoj dokumentaciji. Broj projektanata koji je angažovan na projektu broji se u desetinama, uzevši u obzir da je za jedan vetropark neophodno desetak građevinskih dozvola (vetropark, trafo stanica, dalekovod, putevi, bunar, saobraćajnice, platoi, i drugo). Geodetske radove i geodezijska istraživanja rade timovi do 10 ljudi“, obrazložila je naša sagovornica.
Kako ona kaže, kada je reč o zaštiti životne sredine, kompanije obično zapošljavaju jednog eksperta koji angažuje eksterne saradnike u skladu sa uslovima nadležnih institucija.
„Radi se o kompanijama sa iskustvom u izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu, zatim ornitolozima, stručnjacima za floru i faunu, ekspertima za merenje buke. Ceo posao razvoja vetroparka prati rad administracije i finansija što je još nekoliko zaposlenih. Monitoring vetra je nešto što se podrazumeva sve vreme i na tom poslu angažovana je jedna osoba. Tokom izgradnje angažuju se građevinske kompanije za temelje i puteve, zatim kranisti za podizanje turbina, specijalni transport za prevoz. Elektro kompanije rade na izgradnji trafostanica i dalekovoda, pa se broj radnika i eksperata tokom izgradnje meri u desetinama i stotinama. Stručni nadzor čine domaći licencirani inženjeri“, ističe Isailović.
Izvor https://biznis.rs/preduzetnik/sve-vise-posla-u-sektoru-obnovljivih-izvora-energije/