Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, poznatija kao COP29, održaće se u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu od 11. do 22. novembra 2024. godine.
Ovogodišnja konferencija fokusiraće se najviše na finansijske probleme u borbi protiv klimatskih promena, ali da li je dovoljno pričati samo o tome?
Šta je COP?
COP je godišnji sastanak na kojem se države članice UN sastaju kako bi procenile napredak u rešavanju klimatskih promena i napravile plan za klimatske akcije, koje su u skladu sa smernicama Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC).
Formalni naziv COP-a jeste Konferencija UN o klimatskim promenama, mada ponekad se koristi i naziv Konferencija stranaka Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama.
Prvi COP održan je u Berlinu 1995. godine
Tri godine pre COP1 u Berlinu, države su se pridružile međunarodnom ugovoru, UNFCCC, kako bi međusobnom saradnjom ograničile prosečan porast globalne temperature i kako bi se suočile sa uticajima koji su do tada bili neizbežni. Do 1995. pokrenuti su pregovori o jačanju globalnih odgovora na klimatske promene.
Kjoto protokol i Pariski sporazum – najvažniji međunarodni dokumenti o klimatskim promenama
Prvi značajni rezultat ogleda se u potpisivanju Kjoto protokola 1997. godine, tokom treće Konferencije UN o klimatskim promenama u Japanu. Ovo je bio prvi pravni obavezujući međunarodni sporazum koji je u vezi sa klimatskim promenama donet na međunarodnom nivou. Države su se tad obavezale na ograničenje i smanjenje emisije gasova staklene bašte (GHG) u skladu sa dogovorenim pojedinačnim ciljevima.
Sledeća važnija konferencija bila je u Parizu 2015. godine, kada je donet Pariski sporazum – dokument koji je u potpunosti trebalo da zameni Kjoto protokol i reguliše mere za ublažavanje klimatskih promena do 2020. godine.
Glavni cilj sporazuma jeste da se toplota planete, kao posledica globalnog zagrevanja, svede na ispod 2° C. Kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5° C, potrebno je da se kompanije, zemlje i organizacije što pre dekarbonizuju.
Republika Srbija je potpisnica Pariskog sporazuma, ali da li se pridržavamo cilja?
U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine se navodi da se Republika Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka. Dok je osmotren porast globalne srednje temperature 1,1°C, Srbija je već na 1,8°C dok leti dostiže čak 2,6°C.
Potreba za naporom ka dekarbonizaciji je sve veća i samim tim potrebno je ulagati sredstva kako bi se smanjila srednja temperatura koja je trenutno iznad dozvoljenog proseka.
Energetska tranzicija jedna je od najbitnijih promena koje su potrebne za ublažavanje uticaja klimatskih promena u svetu. Usvajanjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RS”, br. 40/21 i 35/23) 2021. godine, otvoren je put ka uspešnijoj borbi protiv klimatskih promena.
Pakt za budućnost kao preteča COP29
Promene su se desile i na međunarodnom nivou, tokom Samita o budućnosti (Summit of the Future) donet je Pakt za budućnost čiji cilj je da dođe do ujedinjenja podeljenih nacija u svetu kako bi se brzo primenilo 56 akcija iz sporazuma.
Odeljak pakta ,,održivi razvoj i finansiranje’’ bavi se pitanjima o kojima će se razgovarati i na COP29 u Bakuu, gde se poziva na razmišljanje o potrebi da države počnu da razmatraju kako da unaprede održivi razvoj nakon 2030. godine.
Šta se očekuje od COP29?
Za mesec dana počinje COP29, gde će se najviše diskutovati o postavljanju novog globalnog cilja za finansiranje zemalja u razvoju kako bi smanjile emisije CO2 i tako izgradila otpornost na uticaje klimatskih promena.
Novi cilj finansiranja ublažavanja klimatskih promena zameniće prethodni kojim su razvijene zemlje obećale zemljama u razvoju 2009. godine da će godišnje izdvajati 100 milijardi dolara. Države nisu uspele da ostvare ovaj cilj, što je umnogome otežalo tranziciju nerazvijenim državama.
Energija kao važno pitanje budućnosti
Pored finansija, važno pitanje koje će biti postavljeno tiče se korišćenja energije i na koji način će moći da se poboljša energetski sektor u narednom periodu, odnosno nakon 2030. godine.
Tokom prošlogodišnjeg samita u Dubaiju, države su obećale da će utrostručiti kapacitet obnovljivih izvora energije do 2030. godine. Takođe, predsedništvo COP29 zatražilo je od vlada da podrže obećanje da će povećati globalni kapacitet skladištenja energije 6 puta više u odnosu na nivo iz 2022. godine. Propratno se to odnosi i na ulaganje u elektroenergetske mreže do 2040. godine.
Pregovaraće se i o ostalim pitanjima koja su važna za klimatsku akciju, kao što su poljoprivreda, prehrambeni sistemi, zemljišna prava, zdravlje, žene i zeleni poslovi.
Photo: Unsplash/İltun Huseynli