Pitanje priključka danas je problem za bilo koji projekat u regionu, a najviše uspeha u budućnosti imaće investitori koji diversifikuju portfolio, na vetar, solar i baterije – zaključak je završnog panela održanog na konferenciji OIE SRBIJA 2024 u Vrdniku.
Na panelu „Tržište električne energije 4.0“ učesnici su razgovarali i o fenomenu „kanibalizacije“ u energetskom sektoru, razlozima koji ometaju razvoj PPA ugovora, kao i o berzi električne energije.
Među učesnicima bili su Miloš Mladenović, generalni direktor SEEPEX, Davor Pupovac, direktor Sektora za analizu tržišta i upravljanje rizicima kod trgovine električnom energijom EPS, Marko Janković, direktor Sektora za tržište električne energije CWP Europe, Ante Tojčić, generalni direktor Fractal i Mladen Šicel, rukovodilac odeljenja ugovaranja KOER. Moderator je bio Marijan Rančić, direktor poslovnog razvoja New Energy Solutions.
Prosvetiteljska uloga konferencije
Miloš Mladenović, generalni direktor SEEPEX, istakao je da konferencija OIE SRBIJA ima „prosvetiteljsku ulogu“.
– PPA je sad ušao u sleng, a na prvoj konferenciji ga je malo ko pominjao – prisetio se Mladenović.
Miloš Mladenović, generalni direktor SEEPEX
On je objasnio i kako trenutno izgleda berza električne energije. Istakao je da SEEPEX, odnosno ADEX (Alpsko-jadransko dunavska berza električne energije nastala spajanjem slovenačke berze i SEEPEX-a) još ima monopol na tržištu, ali kako kaže, neće još dugo, jer će biti konkurencije.
– Do kraja ove godine se očekuje spajanje sa mađarskim HUPX-om, a ceo koncept počeo je od SEEPEX-a, regionalne berze električne energije – istakao je Mladenović.
Dodao je da je SEEPEX spreman da prihvati fizičku isporuku svih megavata koji stižu, bilo kroz aukcije ili PPA ugovore kojih će, napominje, biti manje dok bude aukcija.
On je naglasio da radi i srpsko fjučers tržište, koje nije značajno po obimu, a očekuje se značajno učešće EPS-a i Elektroprivrede Republike Srpske. Kako kaže, idemo i ka market coupling-u, mehanizmu integracije tržišta električne energije između različitih zemalja ili regija, ali ne pre 2026. godine.
– To je način da idemo na izuzeće od primene CBAM-a. Niko neće imati market coupling u regionu pre 2026. godine – istakao je dodajući da očekuje veći akcenat na tržište fleksibilnosti koje, kako objašnjava, nigde nije zaživelo jer je potrebna spremnost operatera prenosnog i distributivnog sistema.
Kada je reč o balansiranju kao najvećem izazovu za obimnije plasiranje obnovljivih izvora, Mladenović ističe da se u nekim zemljama, poput Grčke, sprovode aukcije za baterije, kako bi se obezbedila sigurnost sistema.
– I Bistrica će biti resurs koji će moći da obezbedi nedostajuće MW balansne snage – zaključuje Mladenović.
Da li je energetski sektor Srbije spreman za PPA ugovore?
Uprkos činjenici da je većina panelista na konferenciji poručila da treba razvijati PPA ugovore, direktor Sektora za tržište električne energije CWP Europe, Marko Janković, istakao je da često prenebregavamo pitanje da li je energetski sektor Srbije spreman za PPA ugovore, koji se zaključuju direktno između proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora i potrošača, odnosno kompanije.
Marko Janković, direktor Sektora za tržište električne energije CWP Europe
Prema njegovim rečima, treba da se zapitamo prvo da li imamo dovoljne količine resursa za obnovljive izvore, od vetra, solara, biomase, zatim da li je regulativa dovoljno dobra za zaključivanje ovih ugovora, kao i kolika je cena električne energije na tržištu i koliko košta kreditiranje svih projekata. Tek tada, kako kaže, znaćemo da li smo dobra zemlja za razvoj PPA ugovora.
– Postoje jaki regulatorni podsticaji za obnovljive izvore, a oni ne idu na ruku PPA ugovorima, jer će svi čekati državu. Takođe, ako je cena električne energije niska i socijalno regulisana, ne možemo pričati o PPA ugovorima – poručio je Janković.
Kako je istakao, CWP je potpisao fizički dugoročni PPA sa EPS-om, što je, kako je napomenuo, trenutno ugovor sa najvećom vrednošću u Srbiji.
On se osvrnuo i na „kanibalizaciju“ u energetskom sektoru, fenomen obaranja cena na tržištu električne energije kako rastu OIE kapaciteti. Ova pojava „kada jedna tehnologija samu sebe jede“, jako je izražena u solaru, istakao je.
– Ako je bazna cena 100 EUR, kanibalizacija je dovela da cena struje iz solara u Nemačkoj u julu 2023. bude 75 EUR, a godinu kasnije 55 EUR – upozorio je Janković dodajući da je recept za uspeh u budućnosti diversifikacija projekata: – Onaj ko bude uradio diversifikaciju ’asseta’ na vetar, solar, baterije, biće nekoliko koraka ispred drugih.
Pobednici aukcija sklapaju ugovore sa EPS-om
Davor Pupovac, direktor Sektora za analizu tržišta i upravljanje rizicima u Elektroprivredi Srbije, istakao je da je nakon prvih aukcija za obnovljive izvore energije, kao što se i očekivalo, najveći broj pobednika želeo da sklopi ugovore sa EPS-om.
– EPS nudi otkupne cene referentne sa SEPEEX-om, ne nudimo još fiksne cene. Možemo da ponudimo dobre uslove i na duži period – istakao je Pupovac i dodao da su na prošlogodišnjim aukcijama cene za solar bile visoke, a da na drugim aukcijama očekuje više prijavljenih.
Davor Pupovac, direktor Sektora za analizu tržišta i upravljanje rizicima u Elektroprivredi Srbije
Na pitanje kako će strateško partnerstvo za 1 GW solara, koje bi uskoro trebalo da zaživi, uticati na cene električne energije, Pupovac je poručio da se portfolio EPS-a menja ali da to neće imati uticaja na cene.
– Imaćemo vlastite OIE elektrane, gradimo tradicionalna skladišta, kao što je reverzibilna hidroelektrana Bistrica. Sva tehnologija imaće svoje mesto u budućnosti energetske tranzicije, čak i aktivni kupci – istakao je Pupovac.
Razvoj novih projekata u Hrvatskoj još blokiran
Ante Tojčić, generalni direktor hrvatske kompanije Fractal, istakao je da je razvoj novih projekata u Hrvatskoj još blokiran. Nedostatak projekata utiče i na broj PPA ugovora, a investitori i dalje traže neku vrstu sigurnosti, što odlaže razvoj tržišnog dela, napominje.
– Imali smo aukcije za velike solare, 330 MW dodeljena premija, a cene su bile od 48 do 59 EUR. Naša Elektroprivreda je konzervativna i neproaktivna, drago mi je da EPS ulazi na PPA – poručio je.
Ante Tojčić, generalni direktor hrvatske kompanije Fractal
On je napomenuo da je pitanje priključka danas problem u regiji za bilo koji projekat. Prema njegovim rečima, u razvoju su hibridne elektrane koje kombinuju vetar i solar, čija je dodatna vrednost ako se sve nalazi na istoj lokaciji. Kako kaže, samostojeća baterija nema realnu ekonomiju, a u pružanju usluga balansiranja može biti konkurentan i hidro potencijal.
Potrošnja će biti ključ energetske tranzicije
Mladen Šicel, rukovodilac odeljenja ugovaranja KOER, smatra da će potrošnja biti ključ energetske tranzicije. Kako kaže, razvoj tržišta trenutno kaska, jer svi čekaju premije, dok ostali projekti traže 70-80 EUR po megavat času.
– Malo je konkretnih ugovora potpisano. Pokazalo se da developeri više cene sigurnost nego PPA – poručio je i dodao da će se srpsko tržište verovatno otvoriti sledećih godina.
Šicel je naglasio da je u Hrvatskoj češći problem viška energije u sistemu, nego manjka.
– Verujem da će biti i u Srbiji. Kapaciteti proizvodnje su u svim sistemima i regionima veći od potrošnje, viškovi energije će biti česti i problematični za sistem – upozorava Šicel.
Mladen Šicel, rukovodilac odeljenja ugovaranja KOER
Ipak, Miloš Mladenović se ne slaže sa projekcijama viška energije za Srbiju.
– Ne znamo da li će biti viška energije, u Hrvatskoj hoće, nama treba kapaciteta. Porast OIE kapaciteta biće praćen porastom potrošnje tako da ne verujem da će Srbija imati višak energije – zaključio je Mladenović.