Svetski dan energetske efikasnosti obeležava se svake godine 5. marta sa ciljem podizanja svesti o racionalnoj potrošnji energije. Inicijativa koja nas podseća na značaj uštede energije u svim oblastima, od domaćinstva do industrije, pokrenuta je pre 26 godina, tokom Prvog međunarodnog skupa o energetskoj efikasnosti održanog u Austriji 1998. godine.
Ovogodišnji Svetski dan energetske efikasnosti Evropska unija dočekuje sa ambicioznim ciljevima. EU je u oktobru prošle godine usvojila novi obavezujući cilj koji podrazumeva smanjenje potrošnje energije za 11.7% do 2030. godine, u poređenju sa projektovanom potrošnjom za 2030. godinu (na osnovu referentnog scenarija iz 2020. godine). Ažurirani propisi, uključujući novi obavezujući cilj, stupili su na snagu u svim zemljama članicama EU 10. oktobra 2023. godine.
Novi cilj ističe povećanu ambiciju EU u pogledu energetske efikasnosti, prevazilazeći cilj od 9% koji je predložila Evropska komisija u julu 2021. godine, kao deo “Fit for 55” paketa.
Prema revidiranoj Direktivi o energetskoj efikasnosti, zemlje članice EU biće obavezne da postignu prosečnu godišnju stopu uštede energije od 1.49% od 2024. do 2030. godine, što predstavlja povećanje u odnosu na zahtev od 0.8% za period 2021-2023. godine, što će dovesti do uštede energije u ključnim sektorima poput građevinarstva, industrije i transporta. Pored toga, kako bi se istakla važna uloga koju treba da igra javni sektor, postavljen je novi cilj smanjenja godišnje potrošnje energije od 1.9% za javni sektor u celini.
Energetska efikasnost ključna za energetsku tranziciju Evrope
Kako je saopštila Evropska komisija, ambiciozni ciljevi energetske efikasnosti ključni su za energetsku tranziciju Evrope. Korišćenjem energije na efikasniji način, Evropljani mogu smanjiti svoje račune za energiju, pomoći u zaštiti životne sredine, ublažiti klimatske promene, poboljšati kvalitet života, smanjiti zavisnost EU od eksternih dobavljača nafte i gasa i podržati održivi rast ekonomije EU, navedeno je.
U Evropskoj komisiji ističu da energetska efikasnost treba da se unapredi duž celog lanca snabdevanja energijom, od proizvodnje do konačne potrošnje. Mere energetske efikasnosti EU fokusiraju se na oblasti sa najvećim potencijalom za uštedu energije, kao i sektore gde je potrebno usklađeno delovanje svih zemalja članica EU. To uključuje industriju, javni sektor, građevinarstvo, sektore transporta i snabdevanja energijom, kao i uvođenje jedinstvenog sistema energetskih oznaka.
U Srbiji se poslednjih godina velika pažnja poklanja temi energetske efikasnosti, a građani mogu, pomoću subvencija zameniti dotrajale prozore, vrata, ugraditi izolaciju i učiniti svoje domove energetski efikasnijim. Istraživanje koje je objavilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pokazalo je da 85% stambenih zgrada u Srbiji ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti. Iz Vlade poručuju da će intenzivnije nastaviti subvencionisanje programa energetske sanacije i domaćinstava i javnih objekata.