Svetski dan vetra obeležava se svake godine 15. juna sa ciljem da se proširi svest o važnosti uloge vetra u proizvodnji čiste zelene energije u svetu.
Dan vetra počeo je 2007. godine i postao je Svetski dan vetra 2009. godine, uključujući 35 zemalja i preko milion učesnika događaja.
Energija vetra je posle hidro i solarne energije najkorišćeniji obnovljivi izvor za prozizvodnju električne energije, sa 27% ukupnih kapaciteta na kraju 2022. godine, odnosno 899 GW.
Sa povećanjem od 75 GW u 2022., rast energije vetra je nastavio da usporava u poređenju sa prethodne dve godine. Kina je činila skoro polovinu ove ekspanzije (37 GW), a kapacitet u SAD je povećan za 7,8 GW. Većina preostalih proširenja kapaciteta dogodila se u Brazilu i nekolicini evropskih zemalja. Vetar na moru i dalje čini oko 7% svih kapaciteta. (Izvor podataka: IRENA)
Geografski položaj Evrope, karakterisan prostranim obalama, planinskim regionima i otvorenim ravnicama, pruža idealno okruženje za iskorišćavanje energije vetra. Vetroparkovi na moru, izgrađeni u vodama Severnog mora, Baltičkog mora i Atlantskog okeana, postali su odrednice pejzaža obnovljive energije u Evropi. Ovi priobalni sistemi pružaju nekoliko prednosti, uključujući veće brzine vetra, manji vizuelni uticaj i blizinu velikih urbanih centara, što omogućava efikasnu i pouzdanu proizvodnju električne energije.
Zemlje poput Nemačke, Danske, Ujedinjenog Kraljevstva, Španije i Holandije izdvojile su se kao lideri u implementaciji vetropotencijala. Nemačka, na primer, ostvarila je značajan napredak u oblasti energije vetra, pri čemu kopneni i priobalni vetroparkovi značajno doprinose proizvodnji električne energije u zemlji. Danska, poznata po ranom usvajanju energije vetra, postigla je impresivne rezultate generišući značajan deo svojih energetskih potreba iz vetropotencijala. Ujedinjeno Kraljevstvo, sa povoljnim vetrovitim uslovima i podržavajućim regulatornim okvirom, postalo je globalni lider u oblasti energije vetra na moru.
Evropa planira da znatno poveća svoje kapacitete u periodu od naredne četiri godine, kako bi pospešila put ka totalnoj dekarbonizaciji. Planiran je porast od gotovo 12 GW instalisanih kapaciteta proizvodnje električne energije korišćenjem vetra u Evropi.
Srbija trenutno raspolaže sa četiri vetroparka, ukupne instalisane snage oko 400 MW.
Nesumnjivo je da Srbija poseduje veliki potencijal u energiji vetra, što pokazuje i broj Zahteva u postupku prilkjučenja vetroelektrana koji je posla Eleketromreži Srbije. Trenutno ih je 53, ukupne zahtevane instalisane snage oko 9 GW.
Po podacima WindEurope-a očekuje se porast od 1500 MW u naredne četiri godine, što bi značajno uticalo na čitav energetski sistem i predstavilo veliki korak ka ispunjenju cilja u proizvodnji čiste zelene energije u Republici Srbiji.