Oko 20 projekata vetroelektrana trenutno je u različitim fazama planiranja i izgradnje u Južnom Banatu, pa bi lokacije za vetroparkove trebalo tražiti na drugim lokacijama u Srbiji – zaključak je četvrtog panela održanog na konferenciji OIE Srbija 2022 koja je 15. septembra u Beogradu okupila domaću i evropsku zelenu elitu.
Na panelu „Razvoj, izgradnja i operativni rad OIE projekata iz ugla eksperata za zaštitu životne sredine“ učestvovali su: direktor Pepper Advisory Tony Iles, Sofie Fleischer Michaelsen iz IFC grupacije Svetske banke, ornitolog i načelnik odeljenja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Nikola Stojnić i menadžer za zaštitu životne sredine u kompaniji New Energy Solutions Ljuboslav Lenhart. Panel je moderirao stariji partner u BDK Advokatima Dragoljub Cibulić.
Jedan od najvećih evropskih eksperata za zaštitu životne sredine Tony Iles poručio je investitorima da pažljivo biraju lokaciju za OIE projekte kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu.
– Morate biti brutalno iskreni i predvideti rizike koji mogu nastati npr. zbog blizine zaštićenom zemljištu. Ne pravite projekte vetroelektrana blizu zaštićenih oblasti, pomerite se i 5 km ako treba. Nemojte uzimati ni poljoprivredno zemljište na kom je monokultura. Vojvodina je već puna, idite u neke druge oblasti. Ako možete, izaberite kamenolome, rudnike, nekvalitetno zemljište. Ako morate da planirate projekat na poljoprivrednom zemljištu, podignite panele, da zemljište možete koristiti za ispašu ili nešto slično – savetovao je Iles.
Ornitolog i načelnik odeljenja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Nikola Stojnić objašnjava da je procedura izgradnje vetroparkova takva da se u početnoj fazi investitor upućuje na izradu studije o proceni uticaja na slepe miševe i ptice koja traje 12 meseci. Prema njegovim rečima, u zainteresovanosti investitora za gradnju vetroelektrana u Vojvodini, mogu se izdvojiti dva talasa.
– Oko 2009. i 2010. godine smo imali prvi talas kada se pojavio veliki broj investitora. Onda je nastupilo zatišje, pa sad opet imamo jak talas. Sada smo i mi kao Zavod spremniji, ali s druge strane, oko 20 projekata je trenutno u različitim fazama u Južnom Banatu, od izgrađenih do upita. Neki od njih idu linija uz liniju – otkriva Stojnić i poručuje da bi u diskusiju o novim lokacijama mogli aktivno da se uključe investitori i stručnjaci za zaštitu životne sredine kako bi se utvrdio idealan obuhvat za gradnju.
Sofie Fleischer Michaelsen iz IFC grupacije Svetske banke rekla je da se u slučaju razlika između nacionalnih i međunarodnih standarda, primenjuju rigorozniji standardi.
– U obzir se uzimaju brojni faktori poput procene rizika, efikasnosti resursa, kulturnog nasleđa, biodiverziteta. Zahtev međunarodnih finansijera je da imate mehanizam za žalbe i pritužbe i da odgovorite na zabrinutost lokalne zajednice. Važno je da gradite poverenje sa lokalnom zajednicom – poručila je ona.
Da je komunikacija sa lokalnom zajednicom veoma važna veruje i menadžer za zaštitu životne sredine u kompaniji New Energy Solutions Ljuboslav Lenhart. Kako je istakao, iskustvo pokazuje da ljudi uglavnom imaju pozitivan stav, a od investicija ima koristi i lokalna zajednica.
– Ima dosta pozitivnih uticaja na lokalu, od ekonomskih, stvaranja novih radnih mesta do radova na putevima od čega koristi imaju i poljoprivredni proizvođači. Tu je i podela neto dobiti sa lokalnim samoupravama koja za manje opštine dosta znači jer može da se uloži u infrastrukturu – zaključuje Lenhart.
