Banke imaju interes da finansiraju OIE projekte, a za njihovu procenu projekata koje će finansirati, ključno je iskustvo investitora i njegove reference. Ali, i države u regionu moraju da pokažu političku volju kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, jer je nesigurnost najveći problem za investitore – neke su od poruka koje su se mogle čuti na prvom panelu drugog dana konferencije OIE SRBIJA 2025 u Vrdniku.
Na panelu „Finansiranje OIE projekata – ima li dovoljno novca za zelenu energetsku tranziciju i pod kojim uslovima?“, koji je okupio bankare, razgovaralo se o tome da li banke treba da preuzmu veći rizik kad je reč o finansiranju, baterijama kao preduslovu za nove projekte obnovljive energije, kao i važnosti uspostavljanja jasnih pravila i regulativa.
Uvodnu reč dala je Lijana Jančauskienė, viši sektorski inženjer i koordinator projekata Evropske investicione banke. Učesnici diskusije bili su Slobodan Latinović, direktor projektnog finansiranja Erste Group Bank AG, Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke Srbija, Tim Sheahan, viši direktor Alcazar Energy i Dejan Janjatović, zamenik predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke. Diskusiju je moderirao Dragoljub Sretenović, senior partner BDK Advokata.
EU na putu da 2025. godine instalira 89 GW OIE projekata
Lijana Jančauskienė, viši sektorski inženjer i koordinator projekata Evropske investicione banke, naglasila je da je EU na putu da 2025. godine instalira 89 GW projekata obnovljive energije.
Lijana Jančauskienė, viši sektorski inženjer i koordinator projekata EIB
– U Srbiji se trudimo da povećamo energetsku efikasnost i integraciju obnovljivih izvora na mrežu. Evropska unija obezbedila je 7,5 miliona evra bespovratnih sredstava za rehabilitaciju hidroelektrane Bistrica, dok ukupna vrednost projekta iznosi 50 miliona evra – istakla je Lijana Jančauskienė, dodajući da EIB, u partnerstvu sa komercijalnim bankama, podržava i mala preduzeća.
Nesigurnost je najveći problem za investitore
Tim Sheahan, viši direktor kompanije Alcazar Energy, nezavisnog upravitelja infrastrukturnih fondova, istakao je da ne fali likvidnost za obnovljive izvore na Zapadnom Balkanu. Kako kaže, poslednja dva glavna projekta u Srbiji, vetroelektrane Čibuk 2 i Krivača, potpuno su finansirani od komercijalnih banaka.
– Imamo 1,5 GW u razvoju u regionu Zapadnog Balkana, dva vetroparka u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. I u Srbiji je dosta projekata u ranoj fazi razvoja. Alcazar se posvetio regionu Zapadnog Balkana dugoročno, postoji velika ambicija za ceo region kad su u pitanju obnovljivi izvori energije – napomenuo je.
Tim Sheahan, viši direktor kompanije Alcazar Energy
Ipak, on je dodao da ima i izazova, kao i da je nesigurnost najveći problem za investitore.
– Dosta je problema oko izdavanja dozvola, previše aktera uključenih za jednu stvar, nekad nije jasno ko treba da odobri koji deo, nema rok do kada treba da odobri, i tako se projekat odlaže. Bitno je da postoji okruženje odgovarajuće za investitore. Vidimo političku podršku, naročito kod država gde je odmakao razvoj, ali države u regionu moraju da pokažu političku volju kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, jer ovo je dugoročna igra u smislu energetske bezbednosti – poručio je Tim Sheahan.
Prema njegovim rečima, mnogo je nesigurnosti i kad je u pitanju CBAM, mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika.
– Primetan je oprez investitora kako će ova situacija uticati na njih. Sa tačke gledišta banke, sve veći fokus biće usmeren na različite vrste PPA ugovora i banke će morati dugoročno da preuzmu malo veći rizik – istakao je viši direktor kompanije Alcazar Energy.
Bez kapaciteta za skladištenje industrija neće moći dalje da se razvija
Dejan Janjatović, zamenik predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke, ocenio je da je godina iza nas zanimljiva kad su u pitanju obnovljivi izvori energije. On je napomenuo da se cela industrija menja i da sve prisutnije postaje pitanje skladištenja.
– Dugo je bila tema zašto se projekti ne kombinuju i sada po prvi put vidimo da investitori kombinuju na istoj površini i solar i vetropark. Cela industrija došla je do faze da, bez kapaciteta za skladištenje, neće moći dalje da se razvija. Svi projekti koje sada analiziramo imaju uključeno skladištenje, to je pravac u kom će se industrija razvijati i to smanjuje rizik, što je za banku bitno – naglasio je Janjatović.
Dejan Janjatović, zamenik predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke
Prema njegovim rečima, za procenu banke, kad je reč o analizi projekata, ključno je iskustvo investitora i njegove reference.
– Jako je bitna procena tehnologije koja se postavlja na projektima i očekivani „cash flow“ koji zavisi od ugovora, da li kroz aukcije, koje su za banke jedna predvidljivost. Mi smo odradili i projekte van tih ugovora, ali je rizik kako to proceniti, jer znamo da je tržište obnovljivih izvora volatilno – napomenuo je Janjatović.
On očekuje da će se pojaviti i drugi izvori energije, poput prvih projekata iz zelenog vodonika.
– Tržište se već promenilo, očekujem dalji snažan trend u sektoru, jer će potreba za energijom da raste. Nove tehnologije traže data centre sa velikom snagom. Važno je kako jačati mrežu da bude spremna da preuzme tu količinu energije iz obnovljivih izvora – poručio je Janjatović.
Potrebno pojednostaviti proces za prozjumere
Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke Srbija, podsetio je da je u Srbiji količina energije iz vetra i sunca manja nego u EU.
– Verujem da na tržištu postoji prostor da ovaj segment raste, možemo da pozovemo učesnike da se aktivnije uključe u projekte obnovljive energije i projekte energetske efikasnosti. CBAM će pogurati tržište potražnje za zelenim kilovatima, na nama je i na tržištu da na tu potražnju odgovorimo. Verujem da ćemo imati dovoljno zdravih projekata različitih veličina koji mogu da odgovore na te potrebe – poručio je Smiljković.
Prema njegovim rečima, poslednjih nekoliko godina manji projekti su nepravedno zapostavljeni jer su svi fokusirani na velike.
Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke Srbija
– Treba da razumemo da naši obnovljivi izvori nisu samo projekti ogromnih kapaciteta, već i manji projekti koje smo, nažalost, istisnuli sa tržišta. To su projekti od 5, 10 miliona evra koji mogu da doprinesu popularizaciji obnovljivih izvora. Treba nam jednostavniji proces za manje projekte, lakši model dobijanja dozvola za prozjumere kojima treba par meseci do par godina da se priključe na mrežu – ukazao je Smiljković.
Banka ne treba da preuzima dodatni rizik
Slobodan Latinović, direktor projektnog finansiranja Erste Group Bank AG, poručio je da su obnovljivi izvori energije veći deo portfolija banke.
– Uspeli smo da zatvorimo osam velikih projekata za godinu dana, dva u Srbiji, vetroelektrane Pupin i Čibuk 2. Obim projekata koji se finansiraju je 1,5 GW – istakao je Latinović.
Slobodan Latinović, direktor projektnog finansiranja Erste Group Bank AG
On je napomenuo da je razvoj projekata iz oblasti obnovljivih izvora kompleksan, i da je minimum tri godine potrebno da projekat može da izađe na aukcije.
– Likvidnost nije trenutno problem, postoji interes banaka da finansiraju projekte, ali mi ne treba da preuzimamo dodatni rizik u smislu tržišta – poručio je Latinović.
On je istakao značaj regulative, napominjući da banka već tri godine aktivno radi na traženju načina da finansira baterije. Prema njegovim rečima, još uvek nijedna samostalna baterija za skladištenje energije nije finansirana u regionu.
– Voleli bismo da vidimo i korporativne PPA. U Evropi, od svih PPA, 81% -83% su korporativni – zaključio je Latinović.
Konferencija OIE SRBIJA 2025 okupila je, petu godinu zaredom, donosioce odluka, predstavnike kompanija, investitora, banaka, akademske zajednice. Organizator konferencije je Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.