Advokatska kancelarija SOG u saradnji sa Kinstellar, pridruženi član Udruženja OIE Srbija, uključena je u rad na ključnim projektima u OIE sektoru kroz pružanje pravne podrške od faze akvizicije i finansiranja, preko regulatornih pitanja, do ugovornih aranžmana. Kroz angažmane na projektima koji uključuju vetroelektrane, solarne elektrane, i sisteme za skladištenje energije, kancelarija je aktivno sarađivala sa velikim međunarodnim investitorima i finansijskim institucijama. Jedan od najistaknutijih projekata uključivao je savetovanje kineske kompanije Power China tokom procesa akvizicije vetroparka Vetrozelena. Ovaj poduhvat bio je posebno izazovan zbog razlika u pravnim i poslovnim kulturama, što je bila jedna od tema razgovora sa Sarom Ostojić, advokatom, višom saradnicom iz advokatske kancelarije SOG, koja posluje u saradnji sa Kinstellar.
Na kojim OIE projektima je Vaša advokatska kancelarija radila ili je još uvek angažovana?
– Naša kancelarija bila je angažovana na nekim od najznačajnijih projekata u sektoru obnovljivih izvora energije u Srbiji i regionu. Naš tim je angažovan na projektima koji za predmet imaju vetroelektrane, solarne elektrane, elektrane na biomasu, pokrivajući širok spektar pravnih aspekata – od momenta ulaska u projekat i akvizicije, finansiranja, preko regulatornih pitanja, do ugovornih aranžmana sa EPC izvođačima i analize ugovora o otkupu električne energije. Kroz navedene projekte, sarađivali smo sa različitim investitorima, najčešće velikim međunarodnim kompanijama, fondovima, ali i finansijskim institucijama koje su prepoznale potencijal srpskog tržišta obnovljivih izvora energije.
Pored toga, aktivno učestvujemo u savetovanju investitora u vezi sa izazovima u vezi sa priključenjem na mrežu, sistemom aukcija i regulatornim promenama koje značajno mogu uticati na razvoj sektora obnovljivih izvora energije. U poslednje vreme, fokusirani smo i na pravna pitanja u vezi sa trgovinom električnom energijom, skladištenjem energije i uvođenjem baterijskih sistema u mrežu, što je oblast koja će u budućnosti igrati ključnu ulogu u stabilnosti elektroenergetskog sistema.
Kao jedna od značajnih referenci izdvaja se savetovanje kompanije Power China u kupovini vetroparka Vetrozelena. Kakva iskustva nosite iz tog posla?
– Projekat koji je za predmet imao ulazak novog investitora u projekat vetroparka Vetrozelena bila je jedno od najsloženijih M&A dešavanja u sektoru obnovljivih izvora energije u Srbiji, imajući u vidu planiranu instalisanu snagu projekta i procenat udela takvog projekta na tržištu obnovljivih izvora energije. Power China, globalni igrač u energetskoj industriji, suočio se sa izazovima specifičnim za lokalno tržište. Naša uloga bila je ključna u osiguravanju usklađenosti transakcije sa srpskim zakonodavstvom, identifikovanju i rešavanju regulatornih prepreka, i zatvaranju transakcije u skladu sa pregovorima svih strana i partnera u razvijanju projekta.
Posebno iskustvo u ovom projektu ogleda se u radu sa kineskim investitorom, gde smo trudili i uspeli da pomirimo različite pravne i poslovne kulture, time što smo se trudili da obezbedimo precizno tumačenje lokalnih propisa i omogućimo da proces akvizicije teče nesmetano. Rad na ovom projektu nam je pokazao koliko su transakcije u energetskom sektoru složene i koliko je važno imati tim koji razume i lokalne propise i izazove tržišta, ali je istovremeno spreman da reaguje i radi brzo i efikasno.
Koje su specifičnosti OIE projekata u odnosu na druge projekte?
– Projekti u oblasti obnovljivih izvora energije značajno se razlikuju od drugih infrastrukturnih projekata, pre svega zbog dugoročnog karaktera i specifičnih regulatornih okvira. Za razliku od investicija u tradicionalnom industrijskom ili bilo kom drugom sektoru, projekti u oblasti obnovljivih izvora energije zahtevaju duboku integraciju sa elektroenergetskim sistemom, a njihova održivost zavisi od regulatornih politika, mogućnosti lokalnog sistema i tržišnih cena električne energije.
Veliki izazov predstavlja pristup mreži, koji je često ograničen kapacitetima elektroenergetske infrastrukture, ali i činjenicom da u mnogim slučajevima veći broj investitora u velikim projektima ne mogu da računaju na dugoročne državne garancije kroz feed-in tarife, već se realizacija za manji broj projekata ogleda u tržišnim podsticajima kao što su tržišne premije. Takođe, procedure dobijanja dozvola su kompleksne i podložne promenama, što znači da investitori moraju biti spremni na dugoročnu strategiju i fleksibilnost u poslovanju.
Kako ocenjujete zakonodavstvo u Srbiji u oblasti energetike i obnovljivih izvora? Postoji li prostor za unapređenje?
– Srbija je u poslednjih nekoliko godina napravila značajne korake u pravcu modernizacije energetskog zakonodavstva, naročito kroz usvajanje Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i uvođenju sistema aukcija za dodelu podsticaja. Ipak, zakonodavni okvir je i dalje u fazi prilagođavanja, a neka ključna pitanja ostaju otvorena, poput dugoročne stabilnosti tržišta, obaveze u vezi sa tim pitanjem i jasnijeg regulisanja sadržine i pravila za ugovore o otkupu električne energije.
U tom kontekstu, posebno su značajne nedavne izmene Zakona o energetici, a za koje se može reći da doprinose stabilizaciji akcionih planova u oblasti energetike i dodatnom poboljšanju investicione klime. Ključne promene navedenog zakona odnose se na regulisanje baterijskih sistema za skladištenje energije, unapređenje pravila o balansiranju elektroenergetskog sistema i dalje usklađivanje sa EU regulativom u vezi sa tržišnim mehanizmima za trgovinu energijom. Iako sve što navodimo kao značajne izmene predstavlja pozitivne korake, verujem da je uvek dobrodošlo pojednostavljenje administrativnih procedura i ubrzavanje donošenja podzakonskih akata koji prate zakonske izmene.
Koji su ključni regulatorni izazovi u energetskom sektoru Srbije kojih strani investitori treba da budu svesni pri ulasku na tržište? Da li su ovi izazovi specifični samo za tržište Srbije ili su primetni i u regionu?
– Tržište obnovljivih izvora energije u Srbiji se razvija ubrzanim tempom, a u narednim godinama možemo očekivati dalju ekspanziju solarnih i vetroelektrana. Zaključivanje novih ugovora o otkupu električne energije na tržištu Republike Srbije predstavlja dodatnu sigurnost za investitore, obzirom na to da mnoge kompanije traže načine da osiguraju dugoročnu snabdevenost zelenom energijom.
Jedan od ključnih izazova ostaje integracija novih kapaciteta u mrežu i obezbeđivanje stabilnosti elektroenergetskog sistema. U tom smislu, razvoj baterijskih sistema i fleksibilnih energetskih rešenja postaće neizbežan deo tržišta – iako je evidentno da ključni operatori i institucije prepoznaju izazove i aktivno rade na njihovom rešavanju. Takođe, pred Srbijom je obaveza daljeg usklađivanja sa EU politikama i implementacija mehanizama koji će omogućiti transparentnije tržište.
Evropska komisija je članicama Energetske zajednice, među kojima je i Srbija, predložila četiri modela za oporezivanje emisija ugljen dioksida. Kako će se to odraziti na privredu u Srbiji?
– U vezi sa predloženim modelima oporezivanja emisija ugljen-dioksida, ovaj pristup će imati značajan uticaj na privredu i način poslovanja kompanija u Republici Srbiji, naročito na industrije koje se u svom radu oslanjaju na fosilna goriva. Iako je uvođenje takvih modela oporezivanja pozitivno sa aspekta klimatskih ciljeva, to može stvoriti dodatne izazove za poslovne subjekte, i u okviru sektora obnovljivih izvora energije. Preporučeni modeli oporezivanja emisija ugljen-dioksida podrazumevaju da se industrije suoče sa novim troškovima koji mogu povećati ukupne operativne troškove. To bi moglo stvoriti pritisak na tradicionalne industrijske sektore koji već imaju poteškoća u prelasku na zelene tehnologije i smanjenje emisija.
Za investitore u sektoru obnovljivih izvora energije, povećanje konkurentnosti tržišta zelenih tehnologija i jačanje potražnje za održivim rešenjima jesu prednosti, ali se investitori i dalje suočavaju sa izazovima nepotpunog regulatornog okvira i potencijalnim različitim postupanjem institucija u primeni zakona. Investicije u zelenu energiju biće podložne daljoj analizi rizika, jer se tržište električne energije suočava sa dinamičnim promenama u pogledu cene emisija ugljen-dioksida i oporezivanja.
Izazov za Republiku Srbiju biće najpre prilagođavanje na nove obaveze u okviru Energetske zajednice, što podrazumeva usklađivanje sa EU zakonodavstvom i uvođenje novih tržišnih mehanizama koji mogu biti potrebni kako bi se smanjila emisija ugljen-dioksida. Imajući u vidu trenutnu fazu regulatornih promena, od ključnog je značaja da Srbija razvije mehanizme koji će podržati investicije u čistiju energiju, uz minimiziranje negativnog ekonomskog uticaja na industrije koje se oslanjaju na fosilna goriva.
Kakve trendove vidite u energetskom sektoru u regionu? U kom pravcu će se razvijati tržište energetike i obnovljivih izvora?
– Energetski sektor u regionu se sve više orijentiše ka dekarbonizaciji i održivoj energiji, ali i diversifikaciji izvora energije kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva. U tom kontekstu, primetni su značajni napori ka integraciji tržišta električne energije kroz povezivanje mreža i harmonizaciju regulative u okviru Energetske zajednice.
Paralelno sa razvojem vetro i solarnih kapaciteta, sve se češće pominje i povratak nuklearne energije u strategije energetskog razvoja – i u Republici Srbiji. Iako su pojedine zemlje regiona, poput Mađarske i Bugarske, već duboko u procesu proširenja svojih nuklearnih kapaciteta, u Srbiji i određenim zemljama regiona Zapadnog Balkana ovaj vid energije još uvek nije u fazi konkretnih projekata. Nuklearna energija može igrati ulogu u dugoročnoj stabilnosti elektroenergetskog sistema, ali realno je da se ne mogu očekivati bilo kakvi konkretni projekti pre 2040. godine, s obzirom na nedovršene studije uticaja, nedovoljno razvijene zakonske i podzakonske regulative, troškove izgradnje i društveni konsenzus koji bi bio potreban za takav poduhvat.
Radili ste na nekim od najvećih transakcija spajanja i akvizicije (M&A) u regionu. Koje izazove ste imali u tom procesu?
– Kada je reč o spajanjima i akvizicijama (M&A) u Srbiji, kao M&A advokat suočavam se sa brojnim izazovima koji se tiču regulatorne usklađenosti ciljnih društava, procene rizika i složenosti zakonodavnog okvira. Jedan od najvećih izazova je rad sa nedovoljno usklađenim zakonodavstvom, gde postoje određene pravne praznine koje mogu izazvati nesigurnost, posebno stranim investitorima. Pored toga, proces due diligence-a u Srbiji je često složen za investitore – samim tim i trošak na samom početku ulaska u projekat, obzirom na to da je potrebno analizirati ne samo pravne i finansijske aspekte transakcije, već i specifične lokalne uslove i potencijalne kontrole državnih institucija koje mogu uticati na dalji razvoj projekta ili ciljnog društva.
Kroz rad u ovoj oblasti došla sam do zaključka da je vrlo važno obratiti pažnju i na administrativne procedure koje mogu produžiti ili izmeniti očekivanja investitora, što predstavlja dodatni izazov za uspešno sprovođenje i realizaciju transakcije. Takođe, neretko se javlja potreba jedne od strana u transakciji da predvidi određene pravne institute koji nisu regulisani domaćim pravnim okvirom, tako da je zadatak advokata da se posveti implementaciji takvih odredbi u ugovor i transakcionu dokumentaciju u najvećoj mogućoj meri kako bi ista bila primenjiva u slučaju postojanja potrebe za tumačenjem ili sporom pred nekom od institucija u Republici Srbiji.
Na M&A tržištu energetike, transakcije često zavise od političke klime, podsticajnih mera i stabilnosti cena električne energije. Svaka transakcija, ne samo u ovom sektoru, nego i šire, zahteva dubinsku analizu pored finansijskih i pravnih aspekata, i analizu dugoročnog tržišnog potencijala.
Šta biste savetovali mladim advokatima koji žele da se specijalizuju u oblasti energetike?
– Mladim advokatima koji žele da se specijalizuju u oblasti energetike savetovala bih da se pripreme na česte regulatorne promene i usaglašavanje propisa, jer je ovo jedno od najdinamičnijih pravnih oblasti. Takođe, jako je bitno razumeti širu ekonomsku i političku sliku, jer energetika nije izolovana oblast – ona se prepliće sa finansijama, međunarodnim ugovorima i infrastrukturnim investicijama. Rad na projektima u okviru ovog sektora zahteva i multidisciplinarni pristup, jer advokat često mora da blisko sarađuje sa inženjerima i državnim institucijama.
Međutim, osim što advokatura zahteva posvećenost i disciplinu, rad u energetskom sektoru pruža mladim advokatima priliku da se specijalizuju, preuzmu hrabre izazove i izađu iz zone komfora. Upravo ta spremnost na iskorak otvara vrata ka izuzetnom profesionalnom rastu i razvoju.