Sa kojim problemima se investitori u projekte obnovljivih izvora energije najviše susreću u Srbiji, a sa kojim u regionu, i kako je Bugarska, od gotovo zanemarljivih kapaciteta baterijskih skladišta stigla do toga da bude među vodećim evropskim tržištima za razvoj baterijskih sistema – neke su od tema o kojima su razgovarali učesnici panela posvećenog zelenoj infrastrukturi, održanom na konferenciji OIE SRBIJA 2026 u Vrdniku.

Učesnici panel diskusije „Izgradnja zelene infrastrukture: Od planova do stabilne mreže“ poručili su da su nam zeleni megavati potrebniji nego ikada i da je potrebno ubrzanje procesa energetske tranzicije.

Učesnici su bili Predrag Ćulibrk, direktor Elnos Srbija, Srdan Srdanović, direktor sektora Smart Infrastructure Siemens Srbija, Branimir Mijailović, član Izvršnog odbora W.D. Concord West, Nikola Oklobdžija, direktor za Istočnu Evropu Fortis Energy i Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija. Panel je moderirao Milan Dakić, partner u BDK Advokatima.

Solarne i vetroelektrane su nam potrebnije nego ikada

Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija, naglasila je da se investitori suočavaju sa mnoštvom problema u svim segmentima – od planskog osnova do moratorijuma na nova priključenja do 2029. godine.

– Planski osnov otvara najveću mogućnost za zloupotrebu i blokadu projekata, jer zakon nije uredio vremenski rok u kom lokalna samouprava mora da odgovori na inicijativu da se donese odluka o izradi plana, pa i na samo usvajanje. To je prvi veliki problem koji se može rešiti uvođenjem elektronske procedure kako bi javnost na transparentan način mogla da vidi koji igrači se forsiraju, a koji investitori stoje – istakla je Isailović.

Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija

Ona je objasnila da se dešava da projekti dobiju planski osnov za solarnu ili vetroelektranu, ali ne i planski osnov za priključak, zbog čega dolaze u situaciju da im ističe studija priključenja, a bankarska garancija može biti aktivirana.

– Postoje problemi i odugovlačenja u izdavanju lokacijskih uslova i građevinskih dozvola na koje investitori čekaju mnogo više nego što ZPI nalaže. To je izraženo u pokrajinskoj administraciji u poslednje dve godine koja je do tada bila primer profesionalnog i efikasnog rada. Onda smo dobili moratorijum na nova priključenja do 2029. godine. Nema novih zelenih megavata. Imali smo najvrelije leto u istoriji, a zamislite sledeće, još toplije. A recimo sledećeg leta nam je važan događaj u Srbiji – EXPO. Da li ćemo imati dovoljno električne energije?  Koliki će biti vodostaj Dunava? Umesto da imamo više novih solarnh i vetroelektrana na mreži, kod nas se usporavaju procesi i dolazimo u zavisnost od uvoza električne energije i uvoza uglja – rekla je menadžerka OIE Srbija.

Govoreći o načinima za ubrzanje energetske tranzicije, ona je napomenula da je regulativa u svim državama regiona dobra, ali da je neophodno poštovanje zakona i doslednost u primeni. Kako je podsetila, Nacionalni energetski i klimatski plan predviđa 3,5 GW kapaciteta iz obnovljivih izvora energije do 2030. godine, dok smo sada na 1,3 GW.

–  U Crnoj Gori je nešto bolja situacija,  proaktivni su kako ubrzano idu ka EU i pronalaze rešenja za priključenja za pojedine projekte. U Severnoj Makedoniji takođe postoji selektivnost, zbog čega su neke kompanije odustale od investicija. U BiH svi znamo kako je. I u zemljama EU postoje problemi – najviše u delu koji se tiče zaštite životne sredine i širenja dezinformacija, kao i nedostatku kapaciteta za priključenje – zaključila je Isailović.

Razvojna faza projekta traje predugo

Predrag Ćulibrk, direktor Elnos Srbija, poručio je da je energetika stub sistema jedne zemlje. Kako je naglasio, tehnologije ne nedostaje, ali se neretko potcenjuju izazovi sa kojima se suočavaju izvođači projekata.

Prema njegovim rečima, razvojna faza projekta traje predugo i neizvesna je, dok su stabilni trendovi i kontinuitet posla neophodni kako bi se očuvali lokalni izvođači.

Predrag Ćulibrk, direktor Elnos Srbija

– Apelujemo da se ubrzaju svi procesi. Pomoglo bi formiranje „one stop shop“ modela, odnosno neke agencije u administrativnom delu koja bi prikupljala zahteve i komunicirala i sa lokalnom zajednicom i ministarstvom, kako se neke stvari ne bi rešavale dve godine. U tom delu mogu da se naprave najveći pomaci da se kod nas ubrza tranzicija koja je usporila, a to se lako implementira, treba samo malo volje – naglasio je Ćulibrk.

Bugarska svetli primer u skladištenju energije

Srdan Srdanović, direktor sektora Smart Infrastructure Siemens Srbija, istakao je da je naša prenosna mreža trenutno opterećena, kao i da su prenosne mreže usko grlo daljeg razvoja sistema.

– Baterijski sistemi su najbrži način da se ukroti ćud vetra i sunca. Mi smo tehnološki lideri, ali potrebno je te tehnologije dalje razvijati i prilagoditi našem tržištu jer je naša mreža drugačija – dodao je.

Srdan Srdanović, direktor sektora Smart Infrastructure Siemens Srbija

Pomenuo je Bugarsku kao svetli primer u skladištenju energije i treću zemlju u Evropi po kapacitetima skladišta energije, iza Nemačke i Italije.

– A njihovi kapaciteti u baterijskim skladištima su 2023. godine bili skoro beznačajni. Ovo leto su prošli fantastično, uprkos nikakvoj hidrologiji. Država je prepoznala šansu koju treba da iskoristi – napomenuo je Srdanović.

Investicioni fondovi način za ubrzanje energetske tranzicije

Branimir Mijailović, član Izvršnog odbora W.D. Concord West, istakao je da je do pre nekoliko godina bilo nezamislivo da srpske firme dobiju priliku da budu EPC ugovarači. Kako je dodao, dokazali su da to mogu na primeru vetroparka Pupin, nakon čega je došao i Čibuk 2.

Branimir Mijailović, član Izvršnog odbora W.D. Concord West

Kao jedan od načina za ubrzanje energetske tranzicije u Srbiji, on je naveo mogućnost podsticanja razvoja investicionih fondova u koje bi ulagali privrednici sa viškom kapitala.

– Oni ovde ostvaruju profite, plaćaju porez na dobit, pa i Srbija ima benefit od toga, a možda bi se i strani investitori i banke tako ubrzali. Nema razloga da Srbija ne dobije takav investicioni fond koji će posedovati vetropark ili investirati negde drugde – naglasio je Mijailović.

Ključ u javno-privatnim partnerstvima

Nikola Oklobdžija, direktor za Istočnu Evropu Fortis Energy, naglasio je ključnu ulogu javno-privatnih partnerstava u podsticanju održivog razvoja.

Nikola Oklobdžija, direktor za Istočnu Evropu Fortis Energy

– Nijedan sistem nije savršen i svaka država ima svoje specifičnosti. Ako konstatujemo da postoje izazovi, početak je da o njima pričamo otvoreno i drago mi je da smo ove godine naglasili izazove sa kojima se suočavamo. Prethodnih godina smo to, čini mi se, uvijali, nadajući se boljem ishodu – napomenuo je Oklobdžija. On je ukazao na problem radara koji je usporio i zaustavio brojne projekte.

Konferencija OIE SRBIJA 2026 je tokom dva dana u Vrdniku okupila donosioce odluka, predstavnike investitora, finansijskog, pravnog i energetskog sektora iz Srbije i 30 zemalja sveta. Konferenciju je šestu godinu zaredom organizovalo Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.