Za Zelenu žensku mrežu OIE Srbija, Zorana Đorić, direktorka Vozim na struju, otkriva kako je inicijativa nastala iz višedecenijskog iskustva kompanije PANE AG u alternativnim gorivima i prerasla u platformu koja oblikuje budućnost održive mobilnosti. Kroz projekte poput pametnog parkiranja u Herceg Novom, edukativne programe Green Drive Academy i povezivanje sektora, Vozim na struju pokazuje da elektromobilnost nije samo tehnologija, već čitav ekosistem znanja, infrastrukture i saradnje. Njena priča doprinosi misiji Zelene ženske mreže – da osvetli ulogu žena u energetici i inspiriše nove generacije da se uključe u održivu tranziciju.

Šta Vas je inspirisalo da pokrenete Vozim na struju i kako se razvijala ideja od početne vizije do današnjeg formata?

— Vozim na Struju je nastao iz želje da budemo deo promena koje menjaju način na koji razmišljamo o mobilnosti, energiji i životnoj sredini. Naša priča zapravo počinje kroz kompaniju PANE AG, koja već više od 20 godina radi u oblasti alternativnih i ekološki prihvatljivih goriva, pa je prelazak ka elektromobilnosti bio prirodan nastavak razvoja.

Kada smo pre nekoliko godina počeli ozbiljnije da se bavimo električnim vozilima, tržište u regionu je još uvek bilo na samom početku. Tada smo shvatili da elektromobilnost nije samo prodaja ili servis vozila, već čitav novi ekosistem koji zahteva infrastrukturu, edukaciju, bezbednosne procedure i povezivanje različitih sektora.

Zbog toga smo danas mnogo više od kompanije koja se bavi električnim vozilima. Organizujemo stručne konferencije i forume, učestvujemo u edukacijama i obukama, razvijamo projekte održive mobilnosti i radimo na povezivanju privatnog sektora, institucija i stručne javnosti. Naš cilj je da doprinesemo tome da region spremno dočeka tranziciju ka održivoj mobilnosti.

Možete li nam predstaviti neke od Vaših projekata, poput pametnog parkiranja u Herceg Novom. Kako funkcioniše, koje benefite donosi građanima i kako se uklapa u širu priču o održivoj mobilnosti?

— Jedan od projekata na koji smo posebno ponosni realizovan je u saradnji sa Parking servis Herceg Novi i predstavlja veoma dobar primer kako održiva mobilnost može konkretno unaprediti funkcionisanje jednog turističkog grada.

Pre realizacije projekta, vozila za dostavu u pešačkoj zoni bila su praktično „naslagana“ jedno na drugo, posebno tokom turističke sezone. Veliki broj dostavnih kombija, bez jasno regulisanih termina i sistema kontrole, direktno je narušavao izgled i ugled jednog od najlepših delova priobalja, ali i bezbednost građana i turista. Vozila sa SUS motorima dodatno su stvarala gužve, buku i emisije izduvnih gasova u prostoru koji bi trebalo da bude namenjen pešacima i kvalitetnijem boravku ljudi u gradu.

Danas je situacija potpuno drugačija. Kroz projekat su uvedeni potapajući stubići i kontrolisan pristup zoni, čime je ulazak klasičnih dostavnih vozila praktično onemogućen. Dostava se sada obavlja električnim vozilima, dok se roba organizuje kroz cross-dock sistem pretovara. Ceo proces prati integrisani softverski sistem koji je u potpunosti prilagođen potrebama same zone i omogućava precizno upravljanje logistikom, pristupom i vremenom dostave.

Na taj način postignuto je više ciljeva istovremeno — smanjene su gužve i emisije, povećana bezbednost građana, unapređen izgled pešačke zone i omogućen mnogo kvalitetniji boravak turista u centru grada.

Ono što je posebno važno jeste da se već razmatra proširenje ovog koncepta na širu pešačku regiju Herceg Novi, što pokazuje da održiva mobilnost više nije samo ideja budućnosti, već konkretno i primenljivo rešenje za gradove regiona.

Koji su najveći izazovi u razvoju infrastrukture za električna vozila u Srbiji i regionu?

— Najveći izazov danas više nije samo dostupnost električnih vozila, već razvoj kompletnog sistema koji treba da podrži njihovu svakodnevnu upotrebu. Upravo zbog toga je Vozim na Struju od samog početka prepoznao da pitanje elektromobilnosti nije samo pitanje tehnologije, već pre svega pitanje bezbednosti, edukacije i infrastrukture.

Upravo zbog toga smo kroz Green Drive Academy pokrenuli različite programe edukacije i stručnog osposobljavanja, jer smatramo da tranzicija ka održivoj mobilnosti ne može da se zasniva samo na kupovini vozila i razvoju infrastrukture, već pre svega na znanju i bezbednosti.

Iz tog razloga postali smo inicijatori različitih edukativnih programa i stručnih obuka — od edukacije vozača, servisera i tehničkih pregleda, do obuka za vatrogasno-spasilačke jedinice, osiguravajuće kuće i sve sisteme koji moraju biti spremni za tranziciju ka električnoj mobilnosti. Verujemo da će upravo edukacija svih učesnika u sistemu mobilnosti biti jedan od ključnih faktora uspešne tranzicije u narednim godinama

Kada govorimo o infrastrukturi, Srbija danas već ima ozbiljne pomake. Imamo operatera koji je postavio oko 100 brzih punjača širom zemlje, što je značajan korak napred. Međutim, pravo pitanje je da li to dugoročno zadovoljava potrebe korisnika, posebno tokom turističke sezone i na tranzitnim pravcima gde se stvaraju velika opterećenja.

Sa druge strane, često se zaboravlja jedan veoma važan segment — građani koji žele da pređu na električna vozila, ali žive u zgradama i nemaju garaže niti mogućnost kućnog punjenja. Upravo zato budućnost infrastrukture ne podrazumeva samo auto-puteve i brze punjače, već i razvoj urbanih rešenja: javnih punjača u naseljima, pametnih parking sistema i integracije infrastrukture u svakodnevni život građana.

Elektromobilnost nije više pitanje budućnosti — ona je već počela. Pitanje je samo koliko ćemo brzo razvijati sisteme koji mogu da prate taj razvoj na bezbedan i održiv način.

Kako vidite budućnost automobilnosti u regionu? Da li električni automobili mogu postati dominantni oblik transporta u narednoj deceniji?

— Mislim da je proces već počeo i da više nije pitanje da li će doći do tranzicije, već koliko brzo ćemo joj se prilagoditi. Električni automobili će sigurno imati dominantnu ulogu u urbanim sredinama, posebno kroz flotna vozila, javni transport, dostavne sisteme.

Međutim, budućnost mobilnosti neće se zasnivati samo na električnim automobilima. Govorimo o povezanoj, digitalizovanoj i održivoj mobilnosti — gde će važnu ulogu imati pametni sistemi upravljanja saobraćajem, mikromobilnost, energetska efikasnost i integracija različitih vidova transporta.

Region ima potencijal da napravi veliki iskorak, ali samo ukoliko se povežu privreda, institucije i obrazovni sektor. Mi danas ne gradimo samo tržište električnih vozila, već kompletan novi model mobilnosti.

Kako globalna kriza nafte utiče na interesovanje za električna vozila i da li ona ubrzava tranziciju ka održivim rešenjima?

— Globalna kriza energenata svakako dodatno ubrzava interesovanje za električna vozila, ali mislim da je danas mnogo važnije pitanje kako ćemo kao društvo organizovati održivu tranziciju. Da bismo napravili ozbiljan iskorak, neophodna je mnogo jača saradnja državnih institucija, privatnog sektora i obrazovno-edukacionog sistema.

Ušteda jeste jedan od ključnih faktora prilikom odluke za prelazak na električna vozila, ali edukacija je ono što korisnicima omogućava da razumeju na koje sve načine mogu dodatno optimizovati troškove korišćenja električnog vozila. Veoma je važno pravilno odabrati vozilo u skladu sa realnim potrebama korisnika, jer upravo tada ušteda postaje najefikasnija i dugoročno najisplativija.

Kada govorimo o kompanijama i flotama, sistemi za optimizaciju punjenja mogu biti ključni faktor energetske nezavisnosti flote i doneti značajno veće uštede. Upravljanje vremenom punjenja, potrošnjom energije i kapacitetima infrastrukture postaje jednako važno kao i samo vozilo.

Takođe, uključivanje energetskog aspekta kroz obnovljive izvore energije otvara dodatne mogućnosti za održivost i ekonomsku isplativost, ali je veoma važno da svaka investicija bude zasnovana na jasnoj kalkulaciji i dobrom planiranju.

I ono što često zaboravljamo da kažemo — naše tržište ima dovoljno stručnjaka koji mogu da odgovore na sve izazove elektromobilnosti. Možda nemamo brojke kao velike evropske zemlje, ali po znanju, stručnosti i sposobnostima ne zaostajemo ni za regionom ni za Evropom.

Koliko je važno da žene budu aktivne učesnice u razvoju održive mobilnosti? Kakav je odnos žena i muškaraca u održivoj mobilnosti?

— Održiva mobilnost je oblast budućnosti i upravo zato je važno da u njenom razvoju učestvuju različite perspektive, znanja i iskustva. Žene danas imaju sve značajniju ulogu u sektorima energetike, mobilnosti, tehnologije i održivog razvoja, i mislim da će taj uticaj tek rasti.

Dugo su automobilska industrija i transport bili dominantno „muške“ oblasti, ali elektromobilnost donosi potpuno novu dinamiku. Danas su podjednako važni menadžment, digitalizacija, održivi razvoj, komunikacija, edukacija i strateško planiranje — oblasti u kojima žene daju izuzetno veliki doprinos.

Važno je da mladim generacijama pokažemo da održiva mobilnost nije samo industrija automobila, već prostor inovacija, znanja i novih prilika za sve.

Kako zamišljate gradove budućnosti kada je reč o mobilnosti? Da li će pametno parkiranje, električni automobili i digitalizacija postati standard?

— Apsolutno. Gradovi budućnosti biće organizovani oko efikasnosti, održivosti i kvaliteta života građana. Pametno parkiranje, digitalno upravljanje saobraćajem, električni javni prevoz i integrisani sistemi mobilnosti postaće standard, a ne dodatna opcija.

Suština nije samo u tome da imamo više električnih vozila, već da gradovi budu manje opterećeni gužvama, bukom i zagađenjem. Tehnologija će omogućiti da se mobilnost planira u realnom vremenu — od dostupnosti parking mesta do optimizacije potrošnje energije i upravljanja saobraćajem.

Projekti poput pametnog parkiranja u Herceg Novom pokazuju kako tehnologija može direktno da unapredi svakodnevni život građana, smanji nepotrebno kruženje vozila i doprinese održivijem funkcionisanju gradova. Mislim da će upravo povezivanje mobilnosti, energetike i digitalizacije definisati narednu deceniju razvoja urbanih sredina.