Evropska investiciona banka sve snažnije povezuje Zapadni Balkan sa evropskim standardima u oblasti obnovljive energije. Samo u Srbiji EIB finansira rehabilitaciju hidroelektrana kreditom od 100 miliona evra, uvođenje pametnih brojila i modernizaciju mreže, dok u regionu podržava vetroparkove, solarne projekte i sisteme daljinskog grejanja.

Kako poručuje Damien Sorrell, šef Regionalnog centra EIB-a za Zapadni Balkan u Mini broznzanom intervjuu za portal OIE Srbija, zadatak Evropske investicione banke je da obezbede da lokalni projekti budu spremni, usklađeni sa propisima EU i da budu otporni na klimatske promene.

Koje finansijske instrumente i programe EIB nudi za projekte obnovljive energije?

– Kao klimatska banka EU, Evropska investiciona banka (EIB) nudi sveobuhvatan paket finansijskih instrumenata i savetodavne podrške prilagođen ulaganjima u obnovljive izvore energije. U osnovi, EIB obezbeđuje dugoročne kredite kako za javne, tako i za privatne nosioce projekata. Oni omogućavajući izgradnju velikih postrojenja za obnovljivu energiju, uključujući vetar, solarnu i hidroenergiju, kao i ulaganja u mreže, skladištenje i energetsku efikasnost. Ovi krediti se mogu dopuniti garancijama i drugim instrumentima koji pomažu u smanjenju rizika i mobilizaciji dodatnog privatnog kapitala.

Ključna karakteristika pristupa EIB je kombinovanje sredstava. Kroz blisku saradnju sa Evropskom komisijom i partnerima u okviru Tima Evrope, finansiranje EIB-a može se kombinovati sa grantovima Evropske unije (E8) i tehničkom pomoći u okviru programa kao što je Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF). Ovaj model povećava spremnost projekata i obima investicija koje bi inače bilo teško realizovati. Dobar primer je vetropark Poklečani snage 132 MW u Bosni i Hercegovini, podržan sa 103 miliona evra kredita EIB i grantom EU od 42 miliona evra.

Banka pruža i savetodavne usluge za podršku u pripremi projekata, na primer kroz programe kao što je JASPERS. Ovo je ključno kako bi se pomoglo vladama i kompanijama da osmisle, strukturiraju i realizuju složene projekte obnovljive energije u skladu sa standardima EU. Ključni izazov na Zapadnom Balkanu vidimo upravo u pripremi i implementaciji takvih projekata.

Možete li izdvojiti projekte u Srbiji ili regionu u kojima je banka učestvovala, a koji su značajno doprineli energetskoj tranziciji?

– Širi geopolitički kontekst naglašava značaj smanjenja strukturne zavisnosti Evrope od fosilnih goriva i jačanja energetske otpornosti. Poslednjih godina ovaj zaokret se odražava u značajnom rastu ulaganja u čistu energiju, pri čemu sada premašuju 400 milijardi evra godišnje, što je više od deset puta u odnosu na ulaganja u fosilna goriva.

Ovaj zaokret je važan i za Zapadni Balkan, gde zemlje danas treba da obezbede pouzdanu i pristupačnu energiju, uz izgradnju čistijih, otpornijih i divrsifikovanih sistema budućnost. To zahteva kontinuirana ulaganja u obnovljive izvore, mreže, skladištenje i energetsku efikasnost, kao i jaču regionalnu integraciju kroz interkonekcije i pametnije mreže. Ovi elementi su ključni za povećanje otpornosti, smanjenje rizika i zagađenja vazduha, kao i za privlačenje dugoročnih investicija.

EIB aktivno finansira obnovljivu energiju širom regiona. U Srbiji sarađujemo sa Elektroprivredom Srbije na rehabilitaciji hidroenergskih kapaciteta kreditom od 100 miliona evra. To će omogućiti izgradnju nove jedinica od 13 MW u Potpeću i rehabilitaciju Bistrice. Finansiramo izgradnju vetroparkova u Bosni i Hercegovini koji će snabdevati oko 93.000 domaćinstava, kao i solarni projekat u blizini Prištine. Ovi projekti će omogućiti čistiji i raznovrsniji energetski miks u regionu.

Međutim, samo povećanje broja obnovljivih izvora neće biti dovoljno. Elektroenergetske mreže se moraju modernizovati radi bolje integracije obnovljive energije. U Srbiji finansiramo uvođenje pametnih brojila za električnu energiju, kao deo šireg programa modernizacije elektroenergetske mreže, kako bi se povećala energetska i sistemska efikasnost. Planiramo da finansiramo i modernizaciju sistema daljinskog grejanja u Prištini, radi proširenja mreže i priključenje više od 20.000 novih korisnika.

Privatni sektor takođe ima ključnu ulogu u energetskoj tranziciji, zbog čega podržavamo mala i srednja preduzeća u modernizaciji proizvodnje, diversifikaciji izvora energije i inovacijama kroz posebne kreditne linije kao što je Instrument za inovacije i zelenu transformaciju, kao i programe poput EU za Zelenu agendu.

Šire posmatrano, u EU finansiramo oko polovine svih tekućih projekata mreža i interkonekcija, jedan od pet solarnih projekata, jedan od tri kopnena vetroparka i većinu razvoja vetroparkova na moru. U okviru podrške Strategiji Evropske komisije za ulaganja u čistu energiju, Grupacija će u naredne tri godine obezbediti više od 75 milijardi evra za odgovarajuću infrastrukturu i nove tehnologije.

Kako vidite ulogu EIB-a u povezivanju lokalnih investitora sa međunarodnim standardima u oblasti obnovljive energije?

– EIB ima ključnu ulogu u povezivanju lokalnih investitora sa međunarodnim i evropskim standardima u oblasti obnovljive energije. Oni su od suštinskog značaja za obezbeđivanje transparentnosti, fer nabavke, kao i usklađenosti sa ekološkim, socijalnim i klimatskim zahtevima i najboljim praksama. Takođe garantuju i da projekti budu otporni na klimatske promene, odnosno sposobni da izdrže sve češće ekstremne vremenske uslove, kao što su toplotni talasi, poplave i suše koji već utiču na region. Moramo uzeti u obzir i digitalnu bezbednost naših projekata.

Kao klimatska banka EU, svi projekti koje podržavamo moraju biti usklađeni sa Pariskim sporazumom i poštovati ekološke i socijalne standarde. Naša uloga je da osiguramo da se ti standardi ne posmatraju kao prepreka, već kao osnova za privlačenje investicija i razvoj obnovljivih izvora energije.

Današnji izazov nije samo dostupnost kapitala, već sposobnost pripreme, dobijanja dozvola i realizacije visokokvalitetnih projekata. To zahteva snažne institucije, jasnu regulativu i stabilan portfolio projekata. Osim postavljanja standarda, EIB pomaže da se strategije pretoče u konkretne investicione mogućnosti. Kombinujemo dugoročno finansiranje sa grantovima EU i tehničkom pomoći kako bismo osigurali spremnost projekata i usklađenost sa zahtevima EU.

Podržavamo i privatni sektor i lokalna finansijska tržišta u ovoj tranziciji kako bismo mobilisali dodatni kapital. Na primer, naša kreditna linija od 160 miliona evra sa Banca Intesa i Intesa Leasing pomaže preduzećima da investiraju u energetsku efikasnost i obnovljive izvore. U okviru inicijative EU za Zelenu agendu u Srbiji do sada je podržano više od 90 zelenih inovacija, uključujući projekte čiste energije. Kroz inicijativu Ozelenjavanja finansijskih sistema pomažemo Albaniji i Severnoj Makedoniji da razviju svoje prve zelene taksonomije kako bi uskladile nacionalne okvire sa standardima EU u definisanju „zelenih projekata“ pogodnih za ulaganja. Pomažemo i Bosni i Hercegovini da uspostavi sličan sistem.

Zapadni Balkan je danas privlačniji za ulaganja u obnovljive izvore nego ikada ranije. Prioritet je da se taj potencijal pretvori u stabilan portfelj dobro pripremljenih projekata povezanih na mrežu koji mogu privući investicije.