Za ubrzanje energetske tranzicije regiona neophodne su nove investicije u projekte obnovljive energije, a za Srbiju je važno održavanje trećih aukcija za tržišne premije za obnovljive izvore energije, poručeno je na panelu „Finansiranje zelene energije“, održanom u okviru konferencije OIE SRBIJA 2026 u Vrdniku.

Razgovaralo se i o značaju manjih projekata za zelenu tranziciju, uticaju mehanizma CBAM na kompanije u regionu, kao i o posledicama nedostatka domaće proizvodnje električne energije.

Učesnici panela bili su Danijel Stojanović, direktor poslovanja s velikim privrednim subjektima NLB banke, Svetlana Cerović, direktorka odeljenja za specijalizovano finansiranje UniCredit Bank Srbija, Jelena Simić Jarić, direktorka Sektora za poslovanje sa velikim pravnim licima, javnim sektorom i korporativno finansiranje Erste Bank Srbija i Ivan Bulatović, savetnik Odbora direktora za međunarodnu saradnju CGES. Diskusiju je moderirala Milica Pešterić, partnerka u kancelariji u Drašković Popović & Partners.

Potrebne treće aukcije za tržišne premije

Svetlana Cerović, direktorka odeljenja za finansiranje i savetovanje u UniCredit Banci, ocenila je da je veoma važno da se održe treće aukcije za tržišne premije za obnovljive izvore energije. Do tada, kako je navela, korporativni PPA ugovori mogli bi da budu jedan od podsticaja za razvoj novih projekata.

Prema njenim rečima, analiza banke je pokazala da oko 1,2 GW solarnih i vetroprojekata ima potencijal da u narednih šest meseci dođe do finansijskog zatvaranja, odnosno potpisivanja ugovora o finansiranju.

– Većina ima dogovorene dugoročne aranžmane za otkup električne energije i nadamo se da će bar jedna od tih transakcija biti zatvorena ove godine – istakla je Cerović.

Svetlana Cerović, direktorka odeljenja za finansiranje i savetovanje u UniCredit Banci

Ona je navela da će projektno finansiranje biti dominantan model za projekte obnovljive energije u narednom periodu, dok će korporativne zelene obveznice predstavljati podršku široj paleti izvora finansiranja.

Cerović je rekla da je UniCredit Banka ove godine dodatno osnažila svoj zeleni portfolio uključivanjem još jednog operativnog vetroparka – Čibuk 2. Vetropark snage 154 MW zvanično je pušten u rad dan pre održavanja konferencije OIE SRBIJA 2026.

Cerović je dodala da su za banku važni i manji projekti, a naredna faza razvoja poslovanja biće pojednostavljivanje procesa njihovog finansiranja.

PPA tržište još nije dovoljno razvijeno

Jelena Simić Jarić, direktorka Sektora za poslovanje sa velikim pravnim licima, javnim sektorom i korporativno finansiranje Erste Bank Srbija, ukazala je da još nisu zaživeli dugoročni PPA ugovori, koji podrazumevaju otkup električne energije iz obnovljivih izvora po unapred dogovorenoj ceni.

– Mi smo finansirali Krivaču sa komercijalnim PPA, ali nakon toga nije se desio nijedan projekat prihvatljiv za banku – rekla je Simić Jarić.

Ona je podsetila na puštanje u rad vetroparka Čibuk 2, u čijem je finansiranju učestvovala i  Erste Bank.

Jelena Simić Jarić, direktorka Sektora za poslovanje sa velikim pravnim licima, javnim sektorom i korporativno finansiranje Erste Bank Srbija

Govoreći o uticaju CBAM-a, poručila je da velike kompanije uglavnom razumeju značaj ovog mehanizma, ali da je potrebno dodatno edukovati mala i srednja preduzeća. Prema njenim rečima, kompanije u EU počele su ranije da se pripremaju za nove zahteve, između ostalog, koristeći i dostupna bespovratna sredstva.

Navela je da takva podrška u Srbiji nije dostupna u istom obimu, ali da postoje grantovi koji mogu pokriti oko 10 do 15% ulaganja, ali da interesovanje kompanija nije veliko.

– Neretko, kompanije gledaju na investiranje kao trošak. Potrebno je da se klijenti koji su podobni za takve linije pojave sa projektima i da krenu što pre. Jer CBAM može da dovede kompaniju u odličnu poziciju ili da je zaustavi i onemogući održiv posao u narednom periodu – rekla je Simić Jarić.

Zelena tranzicija zahteva i manje projekte

Danijel Stojanović, direktor poslovanja sa velikim privrednim subjektima NLB banke, rekao je da je banka do sada obezbedila oko 500 miliona evra zelenih kredita, učestvovala u finansiranju projekata obnovljivih izvora ukupne snage od gotovo 500 MW i obezbedila više od 250 miliona evra podrške zelenoj gradnji.

Prema njegovim rečima, tržište je poslednjih godina sazrelo, dok tražnja za zelenim kreditima značajno raste. Najavio je i realizaciju velikog projekta do kraja godine, ali i naglasio da se energetska tranzicija ne može zasnivati samo na velikim investicijama.

– Zelena tranzicija se neće desiti bez manjih projekata – poručio je Stojanović.

Danijel Stojanović, direktor poslovanja sa velikim privrednim subjektima NLB banke

Govoreći o trendovima u finansiranju, ukazao je na značaj međunarodnih finansijskih institucija, kao i na pritisak na likvidnost koji je, prema njegovim rečima, u poslednjih nekoliko meseci, povećao troškove finansiranja.

– Takođe, ide se u pravu integrisanih rešenja kao što su solar, vetar i baterije, što bankama omogućava da budu fleksibilnije – istakao je Stojanović.

On je dodao da CBAM više nije samo regulatorno pitanje nego tržišni rizik, kao i da je za bankarski sektor važna tema spajanje tržišta električne energije, odnosno ’market coupling’.

CBAM povećava troškove u regionu

Ivan Bulatović, savetnik Odbora direktora za međunarodnu saradnju CGES, istakao je vetroelektranu Gvozd kao pozitivan primer saradnje privatnog investitora sa državnom kompanijom. Napomenuo je da vetroelektrana, koja je nedavno puštena u pogon, ima osam turbina po 7 MW, a da je vrednost projekta, čiji je kvalitet prepoznala i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, 82 miliona evra.

– U planu je vetroelektrana Gvozd 2 sa 3 dodatne turbine od ukupno 21 MW – najavio je Bulatović.

On se osvrnuo na strateško partnerstvo kompanije Masdar i Elektroprivrede Crne Gore sa ciljem razvoja projekata obnovljive energije ukupne snage do 2 GW.

– Masdar je partner kakav se samo može poželeti, i sa njim ćemo brže stići do cilja, a to je ubrzanje energetske tranzicije – istakao je.

Ivan Bulatović, savetnik Odbora direktora za međunarodnu saradnju CGES

Bulatović je ukazao i na posledice CBAM-a i troškove uvoza električne energije u periodima visoke potrošnje i nepovoljnih hidroloških uslova. Prema njegovim rečima, Crna Gora je u letnjoj sezoni bila prinuđena da uvozi električnu energiju po tržišnim cenama, koje su u pojedinim periodima prelazile 100 evra po MWh.

– Prošle godine smo imali najveći gubitak, od 90 miliona evra, zbog osmomesečnog zastoja termoelektrane i ekološke rekonstrukcije, uz sušnu godinu. Zatim je krenula primena CBAM-a, sa velikom razlikom između regionalnih i evropskih berzi u ceni električne energije, i do 60 evra po MWh. Svi u regionu imamo ogromne gubitke – naglasio je dodajući da je jedan od odgovora na ove izazove ubrzanje ulaganja u obnovljive izvore energije, kao i povezivanje tržišta električne energije regiona sa tržištem EU.

Konferencija OIE SRBIJA 2026 tokom dva dana u Vrdniku okupila je donosioce odluka, predstavnike investitora, finansijskog, pravnog i energetskog sektora iz Srbije i 30 zemalja sveta. Konferenciju je šestu godinu zaredom organizovalo Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.