Za godinu dana zabeleženo je povećanje i broja i kapaciteta elektrana u Srbiji od 20 odsto. Na distributivnoj mreži je 498 elektrana ukupne instalisane snage 540 MW, kao i 8.500 prozjumera sa ukupno 160 MW instalisane snage – poručeno je na panelu „Trka za skladištenje: sigurnost mreže ili profit od mreže?“ na konferenciji OIE SRBIJA 2026.

Sa rastom interesovanja, međutim, povećavaju se i izazovi. Učesnici panela upozorili su da bi ograničenja na distributivnoj mreži mogla da uspore ili zaustave priključenje novih solarnih elektrana, kao i da regulatorni okvir još nije u potpunosti spreman za samostalna baterijska skladišta.

Učesnici panela bili su Sonja Risteska, rukovodilac platforme za baterijsko skladištenje energije za Evropu u asocijaciji SolarPower Europe, Duško Krsmanović, direktor za Centralnu i Istočnu Evropu i Balkan u UK Export Finance, Petar Šainović, direktor kompanije Siemens Energy Srbija, Dalibor Nikolić, direktor Tehničkog sistema Elektrodistribucije Srbije. Moderator panela bio je Goran Vukojević, generalni direktor GMS Consult.

Cena baterijskih tehnologija pala za 80 odsto

Sonja Risteska, rukovodilac platforme za baterijsko skladištenje energije za Evropu u organizaciji SolarPower Europe, istakla je da baterijski sistemi imaju važnu ulogu u rešavanju energetskih izazova.

Kako je navela, cena ove tehnologije pala je za 80 odsto, što olakšava njenu primenu. Ipak, prema njenim rečima, ne treba očekivati da će svake godine biti moguće ostvariti povrat investicije od 10 do 15 odsto.

Suština je, kako je istakla, u prisutnosti na različitim delovima tržišta.

– Srbija ima hidroenergiju, što je odlično. Evropa ne proizvodi gas, pa smo zavisni od uvoza, a sada, zbog krize, plaćamo višu cenu gasa, što ima uticaj na ekonomiju i životni standard. Na državi je da diversifikuje sistem kako ne bi zavisila samo od jedne tehnologije – rekla je Risteska.

Ona je istakla i da je iznenađena što u Srbiji, kad je reč o regulatornom okviru, još ne postoji mogućnost da baterije budu tretirane kao samostalni sistemi.

– To je prva stvar koja treba da se uradi. Severna Makedonija je to uradila, a u mnogim slučajevima tržište se razvija brže nego regulativa. Bilo bi dobro da Srbija prati nove trendove koje Evropska komisija priprema u oblasti priključenja, u okviru paketa „EU Grids Package“ – istakla je Risteska.

Na mreži skoro 500 elektrana

Dalibor Nikolić, direktor Tehničkog sistema Elektrodistribucije Srbije, rekao je da je za godinu dana na distributivnom sistemu zabeleženo povećanje od 20 odsto, kako broja, tako i instalisane snage elektrana. Kako je naveo, na mreži je 498 elektrana ukupne instalisane snage 540 MW, kao i 8.500 prozjumera sa 160 MW instalisane snage.

Istovremeno, raste interesovanje za projekte koji kombinuju fotonaponske elektrane i skladištenje energije.

– Kako je nastao ovaj moratorijum sa izmenom Uredbe za priključenje solara na prenosni sistem, tako je eksponencijalno porastao broj zahteva na distributivnom sistemu. Samo od početka godine na sistem je ušlo više od deset elektrana, po 10 MW. Većina nema skladišta, ali očekujemo ugradnju jer ne vidimo isplativost tih projekata bez skladišta – istakao je Nikolić.

Govoreći o izazovima za Elektrodistribuciju Srbije, osvrnuo se na ograničenje injektiranja snage iz distributivnog u prenosni sistem na 16 MW.

– U Srbiji se pojavio ovaj kriterijum koji, koliko znam, nije prisutan nigde u Evropi – naglasio je Nikolić dodajući da se u pojedinim područjima, poput Banata i juga Srbije, očekuje da predaja snage iz distributivnog u prenosni sistem pređe 30 MW, što može zaustaviti priključenje novih solarnih elektrana.

On je objasnio i da regulatorni okvir još nije u potpunosti uređen za samostalna skladišta, pri čemu se regulatorne nejasnoće odnose pre svega na samostalna skladišta na distributivnoj mreži.

– Zakon o energetici prepoznaje skladišta električne energije kao posebne korisnike sistema, ali još nije donet podzakonski akt kojim bi se detaljnije uredile nadležnosti, obaveze i odgovornosti pre svega operatora sistema, agregatora i vlasnika objekta – dodao je Nikolić.

Značaj gasnih elektrana

Petar Šainović, direktor Siemens Energy Srbija, istakao je važnu ulogu gasnih elektrana za poboljšanje fleksibilnosti elektroenergetskog sistema.

– Za sve tehnologije postoji mesto u energetskom sistemu. Pitanje je samo u kom obimu, što treba da bude deo ozbiljnog planiranja svakog energetskog sistema, a u cilju priključenja što više obnovljivih izvora energije na mrežu – rekao je Šainović.

On je dodao da gasne elektrane imaju višestruku ulogu – osim balansiranja sistema, mogu da obezbede i proizvodnju toplotne energije, istovremeno smanjujući zagađenje.

Prema njegovim rečima, isplativost projekta gasnih elektrana može se posmatrati iz dva ugla – kroz ekonomsku isplativost samog projekta i kroz njegov širi društveni doprinos.

– Moramo da pođemo od svrhe te elektrane, zašto je gradimo i za šta nam je potrebna. Isplativost možemo da gledamo iz dva ugla, da li projekat donosi novac, a drugi je na nivou opšteg dobra ili društva – rekao je Šainović dodajući da gasne elektrane mogu doprineti smanjuju zagađenja u gradovima, pogotovo tamo gde se za grejanje koristi ugalj.

Kako je istakao, infrastruktura nije prepreka razvoju gasnih elektrana, imajući u vidu da se grade nove interkonekcije.

Govoreći o ulozi Siemens Energy tima u Beogradu, Šainović je rekao da on danas predstavlja mnogo više od inženjerske podrške globalnim projektima. Beograd je, kako je naveo, razvijen kao centar tehničke ekspertize, sa zaposlenima koji rade na međunarodnim projektima u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi.

Novi vidovi finansiranja

Duško Krsmanović, direktor za Centralnu i Istočnu Evropu i Balkan u UK Export Finance, rekao je da je finansiranje putem izvoznih kredita ranije bilo relativno nepoznato u regionu, ali da polako popunjava prostor za specifične potrebe tržišta obnovljivih izvora energije.

Kako je objasnio, koncept se zasniva na tome da agencija obezbeđuje povoljnije finansiranje za investitora na osnovu određenog izvoza, što znači da deo opreme ili usluga treba da dođe iz zemlje koju agencija predstavlja.

– U našem slučaju, to je Velika Britanija, iz koje treba da dođe minimum 20 odsto, što je jedan od najnižih pragova u svetu i nije teško ispuniti ga. Prošle godine imali smo 20 milijardi funti vredna investiranja, a za region Zapadnog Balkana ove godine imamo najmanje 25 milijardi funti garantnih sredstava kojima možemo da podržimo projekte – rekao je Krsmanović.

On je dodao da je važno i da projekat bude bankabilan, jer u većini slučajeva agencija ne pruža direktno finansiranje, već banci daje garanciju od 100 odsto.

– Mi menjamo kreditni rejting vašeg projekta, preuzimamo određeni rizik, na osnovu toga banka spušta marginu i daje fleksibilnije uslove finansiranja – naveo je Krsmanović i dodao da su aktivni u finansiranju različitih projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, uključujući skladištenje energije.

Konferencija OIE SRBIJA 2026 tokom dva dana u Vrdniku okupila je donosioce odluka, predstavnike investitora, finansijskog, pravnog i energetskog sektora iz Srbije i 30 zemalja sveta. Konferenciju je šestu godinu zaredom organizovalo Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.