Leto iza nas potvrdilo je značaj solarnih i vetroelektrana za stabilnost elektroenergetskog sistema – zaključak je panela posvećenog tržištu električne energije, održanom na konferenciji OIE SRBIJA 2026.

Govoreći o aktuelnim kretanjima, učesnici su ocenili da na tržištu Srbije još ima prostora za nove projekte iz obnovljivih izvora, kao i da se region dugoročno suočava sa deficitom energije.

Panelisti su govorili i o niskim cenama električne energije u prvom kvartalu, uticaju mehanizma CBAM na regionalno tržište, razvoju baterijskog skladištenja u Bugarskoj, kao i izazovima sa kojima se suočava Hrvatska, uprkos tome što je uključena u spajanje tržišta električne energije.

Učesnici panela „Nova arhitektura tržišta električne energije: od proizvodnje do fleksibilnosti sistema“ bili su Miloš Mladenović, generalni direktor SEEPEX-a, Ante Tojčić, generalni direktor Fractala, Marko Janković, direktor za regulatore i poslove tržišta električne energije u kompaniji CWP Europe, Davor Pupovac, direktor sektora za analizu tržišta i upravljanje rizicima u trgovini električnom energijom u EPS-u i Ioanna Barouni,  senior istraživač saradnik u kompaniji Aurora Energy Research. Panel je moderirao Marijan Rančić, direktor poslovnog razvoja kompanije New Energy Solutions.

„U avgustu su nas solar i vetar održali“

Generalni direktor SEEPEX-a Miloš Mladenović ocenio je da je splasnuo entuzijazam vlasnika solarnih projekata, ali da će, dugoročno gledano, za energijom postojati potražnja.

On je naveo da je u prvom kvartalu došlo do prilagođavanja tržišta električne energije zbog primene CBAM-a, uz velike razlike u cenama, koje su dostizale i 60 evra, dok je kao posebno indikativna ocenio dešavanja tokom jula i avgusta. Kao jedan od ključnih tržišnih signala izdvojio je slabljenje korelacije između srpskog i mađarskog spot tržišta.

Generalni direktor SEEPEX-a Miloš Mladenović

Istovremeno, kako je rekao, nedavna ograničenja u proizvodnji dovela su u pitanje dugogodišnje pretpostavke o pouzdanosti konvencionalnih izvora energije, uključujući nuklearnu energiju.

– Savetovao bih da se vrati entuzijazam vlasnika solarnih elektrana. U avgustu su nas solar i vetar održali. Da nije bilo solarnih elektrana u Grčkoj i Mađarskoj i vetroelektrana u Nemačkoj, bili bismo u većem problemu – ocenio je Mladenović.

On je dodao da se ne može jednako vrednovati megavat-sat proizveden iz uglja i onaj proizveden iz obnovljivih izvora energije.

Mladenović je istakao i da uticaj CBAM-a prevazilazi razlike u cenama, jer utiče na šire investiciono okruženje, finansijsku održivost projekata i tržišnu dinamiku.

Kao prvi realan rok za spajanje tržišta električne energije naveo je prvi kvartal 2029. godine.

– U junu smo očekivali zeleno svetlo, pripremili smo okvir da budemo spremni za 2028. godinu, ali zbog pravnog i regulatornog okvira, to nije moguće – istakao je Mladenović dodajući da se radi i na izmeni regulative kako bi se omogućilo da ko-lokacijski projekti koji kombinuju vetar, sunce i skladištenje energije, postanu izvodljivi i finansijski održivi.

Kako je Bugarska razvila baterijsko skladištenje

Ioanna Barouni, senior istraživač saradnik u kompaniji Aurora Energy Research, govorila je o brzom razvoju baterijskog skladištenja u Bugarskoj, koja je tokom prethodne dve godine značajno povećala baterijski kapacitet.

Barouni je ocenila da je Bugarska izuzetan slučaj čijem su uspehu doprineli odgovarajući regulatorni okvir, kao i državna podrška kroz aukcije, koje su privukle veliki broj projekata baterijskog skladištenja.

– Niko nije očekivao da će uspeti da to urade na vreme, ali imali su spreman regulatorni okvir, kao i podršku koja je omogućila investitorima da instaliraju veće baterije. Takođe, njihov operater sistema bio je uključen u proces – rekla je Barouni.

Ioanna Barouni, senior istraživač saradnik u kompaniji Aurora Energy Research

Ona je dodala da nije ključno samo instalirati baterije tamo gde je to moguće, već i odabrati njihovu odgovarajuću lokaciju, imajući u vidu stabilnost mreže i blizinu potrošnje. Odgovarajući na pitanje šta Srbiji nedostaje kako bi ponovila uspeh Bugarske, Barouni je kao ključnu prepreku izdvojila regulativu.

– Propisi moraju da budu praktični, da omogućavaju investitorima pristup svim mogućim tokovima za baterije. Komercijalne banke su malo otvorenije u preuzimanju rizika kad je reč o baterijama, ali one moraju da imaju stabilnost i predvidivost prihoda – istakla je ona.

Dodala je da Srbija nema isti pristup sredstvima Evropske unije kao zemlje članice, ali da se određeni izvori finansiranja ipak mogu koristiti.

„Tržište Srbije nije zasićeno obnovljivim izvorima“

Marko Janković, direktor za regulatore i poslove tržišta električne energije CWP Europe, ocenio je da će CBAM generisati dodatne troškove, ali da u regionu postoje i drugi faktori  koji mogu značajno uticati na novi model tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi.

Govoreći o tome kako investitori mogu da odgovore na pojavu negativnih cena električne energije, Janković je naveo da značajnu ulogu može imati pozicioniranje solarnih panela van standardne južne orijentacije, koja obezbeđuje pik oko 12h.

Marko Janković, direktor za regulatore i poslove tržišta električne energije CWP Europe

– Pozicioniranje panela u smeru istok-zapad je odlična mera, jer daje manju proizvodnju i obezbeđuje dva pika, oko 10h i 14h. Ako to uzmemo u kombinaciji sa cenama koje su najnegativnije oko 12h, u tom proizvodnom profilu imamo možda čak i bolji prihod, a to banke žele da vide – rekao je Janković.

On je dodao da je proizvodnja iz vetra manje pogođena efektom kanibalizacije, odnosno situacijom u kojoj istovremena proizvodnja velikog broja elektrana smanjuje tržišnu cenu električne energije. Ipak, upozorio je da bilo koja tehnologija može biti pogođena ovim efektom, ukoliko je ima previše.

Kao jedan od najvećih izazova za Srbiju, izdvojio je spajanje tržišta električne energije i ograničenja koja proizilaze iz raspoloživog prenosnog kapaciteta.  

– Tržište Srbije u pogledu obnovljivih izvora nije zasićeno, prostora ima mnogo i očekujem segmentaciju na one projekte koji će biti realizovani i one koji neće. Energija je potrebna i ne smemo kasniti – istakao je Janković.

Niske cene električne energije u prvom kvartalu

Davor Pupovac, direktor sektora za analizu tržišta i upravljanje rizicima u trgovini električnom energijom u EPS-u, ocenio je da su na niske cene električne energije u prvom kvartalu uticali povoljna hidrološka situacija i višak energije u regionu, koji je, kako je rekao, nastao i kao posledica CBAM-a.

– Iskoristili smo situaciju niskih cena. Nismo izvozili jer su prodavali svi, pa je očekivano cena pala na najniži nivo. Paradoksalno je da je najniža cena bila u februaru. Dosta energije kupili smo po negativnim cenama, što je posebno bilo izraženo u aprilu i maju – naveo je Pupovac.

Davor Pupovac, direktor sektora za analizu tržišta i upravljanje rizicima u trgovini električnom energijom u EPS-u

Govoreći o uticaju CBAM-a, poručio je da je ovaj mehanizam doveo do smanjenja likvidnosti tržišta i razlika u cenama na tržištima.

– Voleli bismo da nema CBAM-a kako bismo mogli da optimizujemo svoju poziciju na više tržišta – istakao je Pupovac.

Prema njegovim rečima, trenutni tržišni uslovi su veoma složeni, i za investitore i sve koji razvijaju projekte. Kako je ocenio, teško je predvideti dugoročno kretanje cena, zbog čega su za sve učesnike važni fleksibilnost i mogućnost upravljanja različitim izvorima energije.

Pupovac je ocenio da EPS ima dominantnu ulogu u različitim segmentima tržišta, od balansiranja, do otkupa, ali da nije sprečavao razvoj tržišta, već je dao doprinos realizaciji projekata. Kao problem za balansiranje, izdvojio je nedostatak spajanja tržišta u regionu koje bi omogućilo veće učešće varijabilnih obnovljivih izvora energije.

U Hrvatskoj veliki interes za samostalne baterije

Negativne cene električne energije, koje se javljaju kada proizvodnja iz obnovljivih izvora premašuje potrošnju, a proizvođači u određenim situacijama plaćaju potrošačima da preuzmu električnu energiju, u Hrvatskoj su prisutne već tri godine, rekao je Ante Tojčić, generalni direktor Fractala.

Ante Tojčić, generalni direktor Fractala

– Pre dve godine, imali smo 190 sati sa negativnim cenama, sada imamo već preko 200 sati. To su dobri tržišni signali, vidimo da se i trgovci i investitori prilagođavaju, ograničava se proizvodnja, kako iz solarnih elektrana, tako i iz vetroelektrana – naveo je Tojčić.

Kako je ocenio, odgovor na negativne cene su skladištenje električne energije i veća fleksibilnost. Dodao je da se u Hrvatskoj nekoliko hibridnih elektrana nalazi na distributivnoj mreži, ali da postoje problemi koji otežavaju realizaciju novih projekata.

– U Hrvatskoj je ogroman interes za samostalne baterije, ali smo sami sebe hendikepirali blokadom priključaka, pa se projekti ne događaju. To je prilika koja ostaje neiskorišćena – istakao je Tojčić.

Prema njegovom mišljenju, blokiranje projekata nije dobro za državu jer će se baterijski sistemi svakako izgraditi.

– Ako se izgrade u Grčkoj i Mađarskoj, ugasiće poslovni model ovde. Dugoročno smo u deficitu sa energijom, megavat-sat će uvek vredeti. I kod nas i u regionu hronično nedostaje energije – zaključio je Tojčić.

Konferencija OIE SRBIJA 2026 tokom dva dana u Vrdniku okupila je donosioce odluka, predstavnike investitora, finansijskog, pravnog i energetskog sektora iz Srbije i 30 zemalja sveta. Konferenciju je šestu godinu zaredom organizovalo Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.