Internacionalni rok sastav The Hollowmen objavio je studijski album pod nazivom „To Mock a Killingbird“. Jedan od pokretača ove muzičke priče je Nemanja Milovanović iz kompanije Nordex, člana Udruženja OIE Srbija. Bend koji okuplja profesionalce i muzičare iz Srbije, Južne Afrike i Francuske, uspeo je da napravi 12 pesama i snimi kompletan album za neverovatnih pet dana, iako se neki od članova pre ulaska u studio nisu ni poznavali. O tome kako se timski rad sa velikih energetskih projekata prenosi na muzičku sinergiju, kako izgleda proces stvaranja u petoj brzini i gde se preklapaju biznis i umetnost, razgovarali smo sa Nemanjom Milovanovićem.

1. Nedavno ste objavili album “To Mock a Killingbird”. Kako je tekao proces rada na ovom projektu i u kom smeru se razvijala Vaša muzička priča od samog osnivanja benda The Hollowmen? Ko sve čini sastav benda?

– Proces je, najblaže rečeno, bio lud! Smorgs je napisao nekoliko pesama i pitao prijatelje da li bi želeli da snime album. Svi su pristali – neki sa više, a neki sa manje rezerve.

Kako se studio i tonski snimatelj (Srđan iz Delta studija) nalaze u Smederevu, nas trojica smo doputovali jednog hladnog februarskog dana. Neki od nas se do tada nikada nisu ni upoznali, a kamoli zajedno svirali.

U nedelju smo se okupili u studiu za probe u blizini Pančevačkog mosta u Beogradu i prošli svih 12 pesama koje će kasnije postati album. Tada je jednostavno sve „leglo“ na svoje mesto.

Već sledećeg dana počeli smo sa snimanjem bubnjeva, a u petak završili snimanje vokala. Mnogi su nam govorili da smo nerealni i da se albumi ne snimaju na taj način – pogotovo zato što niko od nas nije profesionalni muzičar. Ali godine su učinile svoje, svi imamo ozbiljne poslove i porodice o kojima brinemo, pa nismo imali luksuz da razvlačimo stvari. Zato smo u sve ušli punom brzinom… i uspeli smo!

U bendu su dvojica Srba: Nemanja (električna gitara)  i Lazar (vokal). Tu su i dvojica Južnoafrikanaca: Smorgs (autor pesama i akustična gitara) i Clive (bubnjevi i orgulje), koji se poznaju još iz školskih dana, s početka devedesetih. Na bas gitari je Michael iz Francuske, a tu je, naravno, i Lydie, sjajna Francuskinja koja je svoje vokalne deonice naknadno snimila iz Monpeljea.

Reklo bi se da smo prilično zanimljiva ekipa!

2. S obzirom na to da sa kolegama iz benda delite i profesionalnu sferu unutar industrije obnovljivih izvora energije, na koji način se ta sinergija i timski rad sa projekata prenose u muzički studio?

– Sve se na kraju svodi na to da imaš jasnu viziju i da radiš na tome da je pretvoriš u stvarnost. Uskladiti rasporede svih članova nije bilo nimalo jednostavno, pogotovo zato što je podrazumevalo i međunarodna putovanja. Ali sve je počelo dobrim planom i spremnošću da pronađemo vreme za ono što svi iskreno volimo.

Kao i u svemu, bilo je potrebno mnogo razgovora, dogovora i usklađivanja kako bi se sve kockice složile. Na kraju, priča je prilično jednostavna – ako nešto zaista želiš i spreman si da se tome posvetiš, možeš da ostvariš velike stvari.

3. Kako biste opisali muzički pravac i specifičan zvuk koji donosi Vaš album?

– Nije baš lako opisati naš zvuk, jer su nam muzički uticaji veoma raznoliki. Ali, da ne komplikujemo, rekao bih da je ovo rok album – možda alternativni rok ili, ako više volite, lirski rok.

Ono što ga, po mom mišljenju, izdvaja jeste to što je nastao iz srca. Tekstovi imaju težinu i značenje, mogli biste ih nazvati poezijom pretočenom u muziku. Zvuk je sirov, strastven i iskren.

Volim da kažem da smo uspeli da uhvatimo munju u boci.

4. Na prvi pogled, biznis sektor i umetničko stvaralaštvo deluju kao dve potpuno različite sfere. Kako uspevate da uskladite dinamiku poslovnog sveta sa kreativnim procesom koji muzika zahteva i gde pronalazite balans?

– Pa, rekao bih da u poslovnom svetu ima umetnosti, baš kao što u svetu umetnosti ima biznisa. 🙂

Mislim da, čime god da se baviš, zapravo stvaraš. Možeš da radiš sasvim običan posao, a da ipak gradiš sjajne međuljudske odnose, stvaraš prijatnu atmosferu ili jednostavno ostavljaš nešto dobro iza sebe.

Svi mi radimo različite poslove, gde svakodnevni pritisak da se ostvare poslovni rezultati ume da bude prilično veliki. Ovaj album nam je pružio priliku da sve to na trenutak ostavimo po strani, provedemo vreme sa ljudima u čijem društvu zaista uživamo i stvorimo nešto lepo, nešto što s ponosom delimo sa svakim ko poželi da nas posluša.

Bila je to sjajna avantura. Stvorili smo uspomene koje ćemo dugo pamtiti, a kao uspomenu na sve to ostao nam je i jedan odličan album.

I za kraj – što glasnije slušate album, to bolje zvuči! Čuvajte se! 🙂

To Mock a Killingbird | Deezer: https://link.deezer.com/s/33CY0VOTMaJCZhWlh46BZ

Foto: ljubaznošću Nemanje Milovanovića