Kako tehnologija može da pomogne u upravljanju projektima obnovljivih izvora energije, kako ostvariti umrežavanje i razmenu podataka, a istovremeno odgovoriti na izazove sajber bezbednosti – neke su od tema o kojima se razgovaralo na završnom panelu konferencije OIE SRBIJA 2026.

Učesnici panela „Energija u pokretu: Od obnovljivih elektrona do pametne i bezbedne mobilnosti“ ocenili su da je srpsko tržište spremno za dalji razvoj električnih vozila, ali da infrastruktura mora da prati rast tražnje. Istaknuto je i da su data centri važan deo tehnološke infrastrukture, kao i da razvoj energetskog sistema mora da prati rast potrošnje energije.

Na panelu su učestvovali Lazar Radanov-Radičev, direktor za razvoj novih biznisa Delta Auto Grupe, Jelena Đukić Božić, menadžerka poslovnog razvoja Pulseca, Giorgio Inforzato, direktor prodaje u Evropi kompanije Automa, Jelena Pejković, predsednica Asocijacije Data centara Srbije, Neško Jančić, član Upravnog odbora i suvlasnik Smartcat-a i Marija Pršendić, finansijska direktorka BYD-a za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Diskusiju je moderirao Filip Mitrović, osnivač i direktor 360°Mobility.

Tehnologija kao podrška u upravljanju OIE projektima

Giorgio Inforzato, direktor prodaje u Evropi brazilske kompanije Automa, koja obezbeđuje nadgledanje i monitoring postrojenja iz obnovljivih izvora energije, rekao je da su na primeru vetroparka Korlat u Hrvatskoj pokazali kako tehnologija može da podrži realizaciju energetskih projekata.

– Najveći izazov u Evropi danas je integrisanje različitih rešenja sa infrastrukturom mreže. Potrebno je više prostora na mreži – rekao je Inforzato.

Govoreći o daljinskim kontrolnim centrima za upravljanje podacima, on je ukazao na količinu energije potrebnu za njihov rad.

Giorgio Inforzato, direktor prodaje u Evropi kompanije Automa

– Kada smo radili kontrolni centar za metro u Sao Paulu, koji je jedan od najvećih metroa u svetu, možete zamislite količinu podataka sa kojom smo se susreli – istakao je.

On je govorio o potrebi razvoja baterijskih sistema za skladištenje energije, ističući da će rast data centara dodatno povećavati potrebu za električnom energijom.

– Potrebni su nam baterijski sistemi za skladištenje energije. Data centri traže struju i treba svi da radimo zajedno kako bismo taj cilj ostvarili – naglasio je.

Standardizacija podataka uslov za inovacije

Neško Jančić, član Upravnog odbora i suvlasnik Smartcat-a, ukazao je na značaj podataka za razvoj tehnoloških rešenja. Kako je rekao, veštačka inteligencija nisu samo alati poput Claude-a i ChatGPT-a, već i specifično razvijena rešenja, uključujući modele mašinskog učenja koji mogu da se koriste, na primer, za optimizaciju potrošnje energije.

– Za firmu kao što je naša, podaci su osnova za sve – poručio je Jančić.

On je naglasio da je standardizacija ulaznih i izlaznih podataka važna kako bi različiti sistemi mogli međusobno da komuniciraju. U suprotnom, kako je rekao, čak i kada su pojedinačni delovi dobro razvijeni, njihovo povezivanje sa drugim sistemima zahteva prilagođena rešenja.

Neško Jančić, član Upravnog odbora i suvlasnik Smartcat-a

Kao primer je naveo razvoj infrastrukture za električna vozila.

– U Amsterdamu, gde živim, bilo je 50 punjača i za svaku kompaniju sam morao da imam posebnu karticu, jer nisu delili informacije. Ista stvar bila je sa automobilima, nisu bili standardizovani van tog jednog specijalističkog sistema. U momentu kad se podaci podele, stvara se prostor za inovacije – poručio je i dodao da je kreiranje energije preduslov ovog razvoja.

Data centri kao novi korisnici energetskog sistema

Jelena Pejković, predsednica Asocijacije Data centara Srbije, rekla je da se sektor data centara nalazi u periodu ubrzanog rasta, podstaknutog razvojem veštačke inteligencije.

Prema njenim rečima, u Srbiji je trenutno instalisano 25 MW kapaciteta data centara, dok se očekuje da taj kapacitet do 2030. godine dostigne 200 MW. U Hrvatskoj se, kako je navela, najavljuje projekat data centra od 1 GW.

– O čemu god da pričamo, o tehnološkom razvoju, naprednim sistemima za upravljanje distributivnim mrežama, AI modelima za upravljanje cenama na tržištu, za sve treba da postoji infrastruktura koja se nalazi u nekom data centru – rekla je Pejković.

Jelena Pejković, predsednica Asocijacije Data centara Srbije

Ona je naglasila da dobro projektovan data centar ne mora nužno predstavljati samo dodatno opterećenje za elektroenergetsku mrežu. Kako je rekla, uz baterijske sisteme za skladištenje energije, data centar može da doprinese fleksibilnosti sistema.

Pejković je ukazala i na mogućnost povezivanja data centara sa proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora kroz ugovore o otkupu električne energije.

Prema njenim rečima, Srbija mora da nastavi ulaganja u obnovljive izvore energije i da ubrza njihovo priključenje na mrežu.

– Energetski miks u Srbiji nije mnogo povoljan. Mora da se radi na izgradnji obnovljivih izvora i baterijskih skladišta. Godinu-dve čekanja na priključak menja isplativost projekta. Volja investitora postoji, problemi su administrativni i mrežni i mislim da uz konsenzus možemo mnogo da postignemo – naglasila je Pejković.

Trendovi u korišćenju električnih vozila

Lazar Radanov-Radičev, direktor za razvoj novih biznisa Delta Auto Grupe, rekao je da se srpsko tržište električnih automobila značajno razvilo od 2017. godine kada je njegova kompanija počela da ih prodaje.  

Posebno je ukazao na rast interesovanja kompanija koje se bave dostavom za laka električna komercijalna vozila.

– Ta flota može efikasno da pređe na struju, uz fantastične uštede, pogotovo sada kad su skočile cene goriva – poručio je Radanov-Radičev.

Lazar Radanov-Radičev, direktor za razvoj novih biznisa Delta Auto Grupe

Kako je naveo, ova vozila dnevno prelaze oko 100-110 km, zbog čega njihovo punjenje ne predstavlja problem.

On je istakao da kompanije, uz prelazak na električna vozila, počinju da razmišljaju i o upravljanju električnom energijom, korišćenju obnovljivih izvora, skladišnih sistema, kao i optimizaciji ruta.

Kao jedan od pravaca koji nedostaje, naveo je koncept „mobility as a service“ koji kroz jednu digitalnu platformu objedinjuje različite vidove prevoza i korisnicima omogućava da biraju između, na primer, skutera, taksija i javnog prevoza.

Infrastruktura ne prati tražnju za električnim automobilima

Marija Pršendić, finansijska direktorka BYD-a za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, rekla je da je kompanija prilikom ulaska na srpsko tržište procenila da je ono spremno za električna vozila, ali da je rast tražnje bio veći od očekivanog.

Marija Pršendić, finansijska direktorka BYD-a za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu

– Ponašanje kupaca nam je dalo potvrdu da tražnja više nije nišna. Sada treba da infrastruktura sustigne proizvod, jer potrošač ne treba da snosi rizike infrastrukture na sebe – istakla je.

Prema njenim rečima, BYD je na srpsko tržište ušao u februaru prošle godine, a od početka 2026. prodao je više od 1300 vozila.

Ona je navela da se profil kupaca promenio. Dok su prvi kupci imali obezbeđen način punjenja, kod kuće ili u zgradama, razvoj tržišta zahteva dostupniju infrastrukturu. Kako je naglasila, sada je potrebno da punjenje bude dosadno onima koji žele da koriste potpuno električno vozilo.

– Tržište je poraslo u odnosu na prošlu godinu, platežna moć se povećala, više ne kupujemo samo iz potrebe, već ono što je efikasno, udobno i lepo izgleda. Ali jednačina vrednosti ne može da prođe bez infrastrukture. Nije bitan samo broj punjača, već jasna cena koliko će potrošač platiti punjenje, i da plati struju koju je njegovo vozilo povuklo, a ne parking mesto – istakla je Pršendić.

Umrežavanje povećava i sajber rizike

Jelena Đukić Božić, menadžerka poslovnog razvoja Pulseca, govorila je o izazovima sajber bezbednosti koji prate sve veće povezivanje uređaja i sistema.

Kako je rekla, razmena podataka i povezivanje u jedinstvenu mrežu nisu mogući bez odgovarajućih mera sajber bezbednosti, jer se rizici povećavaju upravo na mestima na kojima se različiti sistemi povezuju.

 Jelena Đukić Božić, menadžerka poslovnog razvoja Pulseca

– Uređaji mogu biti lako kompromitovani, na primer punjači kojima se pristupa na daljinu. Zašto bi neko napao data centar ako lakše može da kompromituje jedan uređaj i tako preko jednog punjača uđe u mnogo veću mrežu? Tako dobijamo paradoks: želimo da se umrežimo, ali smo istovremeno ranjiviji – rekla je Đukić Božić.

Ona je ocenila da pitanje sajber bezbednosti nije da li će do napada doći, već kada i koliko su ljudi i organizacije spremni da odgovore na incident i koliko brzo mogu da reaguju.

Prema njenim rečima, potrebno je da sajber bezbednost bude sastavni deo različitih projekata, iako, kako je navela, naše kompanije i dalje nemaju obavezu da prijavljuju incidente.

– Postoji biznis model organizovanih hakerskih grupa. Struka treba da unese sajber bezbednost u različite delove projekata, da svi budu svesni odgovornosti. I regulativa mora da isprati razvoj, definiše granice i motiviše tržište – zaključila je Đukić Božić.

Konferencija OIE SRBIJA 2026 tokom dva dana u Vrdniku okupila je donosioce odluka, predstavnike investitora, finansijskog, pravnog i energetskog sektora iz Srbije i 30 zemalja sveta. Konferenciju je šestu godinu zaredom organizovalo Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.