Kako CBAM utiče na investitore u obnovljive izvore energije, a kako na elektroprivrede, i šta region može da uradi kako bi umanjio njegove negativne efekte – neka su od pitanja o kojima se razgovaralo na prvom panelu konferencije OIE SRBIJA 2026. 

Poručeno je da trenutna situacija u vezi sa CBAM-om ne pogoduje daljim investicijama u obnovljive izvore energije, ali i da ovaj mehanizam može postati pokretač bržeg ulaganja u OIE i razvoja elektroenergetske mreže.

Učesnici panela „CBAM: Izazovi i mogućnosti“ bili su David Žarković, pomoćnik generalnog direktora EPS za poslove upravljanja elektroenergetskim portfeljom, Damien Sorrell, šef Regionalnog centra za Zapadni Balkan Evropske investicione banke, Marcel Duits predsednik asocijacije IACBAM, Dino Tutundžić, državni sekretar u Ministarstvu energetike i rudarstva Crne Gore i Peter Pozsgai, rukovodilac Radne grupe za pripremu za CBAM u Sekretarijatu Energetske zajednice.

Moderator panela bio je dr Nenad Jovanović, glavni konsultant za energetsko modeliranje u kompaniji Mott MacDonald.

„Trenutna situacija ne pogoduje daljim investicijama u obnovljive izvore“

David Žarković, pomoćnik generalnog direktora EPS za poslove upravljanja elektroenergetskim portfeljom, istakao je da EPS želi da podstakne razvoj obnovljivih izvora energije, kao i da su sa proizvođačima iz OIE potpisani ugovori sa tržišno povoljnim cenama.

On je naveo da sa portfolijom od 1443 MW obnovljivih izvora, uključujući kapacitete koji su ušli u sistem kroz fid-in tarife i aukcije, očekuje proizvodnju veću od 3 TWh.

David Žarković, pomoćnik generalnog direktora EPS

Prema njegovim rečima, bez reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, bilo bi veoma teško priključiti dosadašnje, ali i planirane obnovljive izvore koji se očekuju do 2029. godine, kada ističe rok za projekte sa prvih i drugih aukcija.

Kao važan strateški projekat, naveo je reverzibilnu hidroelektranu Bistrica, čiji se početak izgradnje očekuje krajem sledeće godine. Elektrana snage 676 MW, trebalo bi da ima očekivanu proizvodnju od 1,6 TWh, i prema proračunima EPS-a, omogućiće priključenje i balansiranje dodatnih 1500 MW iz obnovljivih izvora.

Žarković je rekao da EPS očekuje da do 2029. godine proizvodnja iz OIE dostigne 6 TWh, što bi, zajedno sa hidro proizvodnjom, kako je naglasio, bilo na nivou cilja postavljenog za 2030. godinu.

Govoreći o CBAM -u, istakao je da je svaki megavat-sat električne energije izvezen u EU opterećen ovim mehanizmom, bez obzira na to da li je proizveden u termoelektranama ili iz obnovljivih izvora. On je napomenuo da je neophodna promena regulative koja bi omogućila i EPS-u i proizvođačima iz OIE da posluju finansijski održivo.

– Trenutna situacija nikako ne pogoduje daljim investicijama u obnovljive izvore. Ako ovakva regulativa ostane, neminovno će se dogoditi povećanje cene električne energije za krajnjeg kupca. Ako ne bude usvojeno da količina električne energije proizvedena na godišnjem nivou iz obnovljivih izvora bude dopuštena balansnoj grupi za izvoz bez opterećenja CBAM-om, bojim se da će finansijsko opterećenje biti preveliko – rekao je Žarković.

Ulaganja u mrežu moraju pratiti ulaganja u obnovljive izvore

Dino Tutundžić, državni sekretar u Ministarstvu energetike i rudarstva Crne Gore, rekao je da su u Crnoj Gori doneti svi ključni zakoni za razvoj obnovljive energije, kao i da je usvojena kompletna pregovaračka pozicija za poglavlje 15.

Dino Tutundžić, državni sekretar u Ministarstvu energetike i rudarstva Crne Gore

– Očekujemo dobar fidbek i da do zatvaranja pregovaračkog poglavlja dođe u novembru na narednoj međuvladinoj konferenciji. Nadam se da će to biti izuzetan signal za investitore da u Crnoj Gori imaju u regulatornom smislu tretman kakav imaju u bilo kojoj zemlji EU – rekao je.

Kako je naglasio, ulaganja u mrežu moraju pratiti ulaganja u obnovljive izvore,. Prema njegovim rečima, CGES je potpisao ugovor sa Francuskom razvojnom agencijom vredan 25 miliona evra za modernizaciju trafo stanica Perućica i Pljevlja 2.

– Transbalkanski koridor je konačno pušten u probni rad, sa italijanskom stranom smo institucionalizovali saradnju, sa Ternom smo otvorili razgovore koji su otišli dosta daleko, za dodatnih 600 MW podmorskog kabla. Sve te investicije će dati dodatni zamah kompletnom sektoru obnovljivih izvora – istakao je Tutundžić.

Dodao je da su 2025. i 2026. bile godine regulatornog usklađivanja, ali da svaka naredna godina mora biti godina ulaganja i u obnovljive izvore, i u mrežu, kako bi energetski sistem bio dovoljno otporan i spreman za sve izazove.

– Moramo nastaviti sa aukcijama i to je za privatni sektor bitno. Kao deo prioriteta vidimo i investicije državnih energetskih kompanija u OIE. Kroz međudržavne sporazume i strateška partnerstva stvaramo put da naša elektroprivreda razvija ozbiljne projekte obnovljive energije sa renomiranim partnerima poput Masdara, investitora iz Francuske i EU. Svi su dobrodošli, a pogotovo su nam potrebne investicije koje imaju državni predznak – rekao je Tutundžić.

Dodao je da je CBAM napravio određeni poremećaj, ali da može postati pokretač bržeg ulaganja u obnovljive izvore energije i razvoja elektroenergetske mreže.

Povećava se udeo obnovljivih izvora, ali raste i potrošnja energije

Peter Pozsgai, rukovodilac Radne grupe za pripremu za CBAM u Sekretarijatu Energetske zajednice, istakao je da su nacionalni energetski i klimatski planovi glavna referentna tačka tranzicije, jer njihova transparentnost daje veliku moć.

– Predlažem da koristite u budućnosti taj alat kad vlada želi radikalne promene, da im pokažete da su imali plan koji je predvidiv i stabilan za narednih 10 godina – rekao je Pozsgai.

On je ocenio da zemlje Balkana ulažu napore u energetsku tranziciju, iako možda ne dovoljno brzo da isprate sve promene i sve strože kriterijume. Prema dosadašnjem napretku u dostizanju ciljeva za OIE do 2030. godine, Albanija je, kako je rekao, u povoljnijoj poziciji, Srbija u sredini, dok su Crna Gora i Severna Makedonija nešto dalje od cilja.

Peter Pozsgai, rukovodilac Radne grupe za pripremu za CBAM u Sekretarijatu Energetske zajednice

Govoreći o Srbiji, Pozsgai je ukazao na to da se napredak ne može posmatrati samo kroz udeo obnovljivih izvora energije.

– Ako gledate statistike za 2023. i 2024, Srbija zaostaje za svojim ciljevima za OIE iz 2020. Zapitaćete se kako, i tu na scenu stupa kompleksnost: cilj nije baziran samo na udelu obnovljivih izvora, već količini konačne potrošnje energije, a ona raste poslednjih godina – istakao je.

Prema njegovim rečima, ostvaren je veliki napredak kad je reč o obnovljivim izvorima u sektoru električne energije, ali je dodatna pažnja potrebna drugim sektorima, poput transporta i grejanja i hlađenja.

– Vrlo brzo će početi razgovor o ciljevima za 2040. i znamo koliko je teško danas za bilo koju vladu ili kompaniju da pravi dugoročne planove. Živimo u turbulentnim vremenima i treba uvek da postoji mogućnost prilagođavanja prioriteta, ali ciljevi pristupanja EU stavljaju region na jasan put – zaključio je Pozsgai.

Investitori traže predvidivost

Damien Sorrell, šef Regionalnog centra za Zapadni Balkan Evropske investicione banke, istakao je da CBAM nije samo klimatska politika, već da sve više postaje i politika konkurentnosti. Dekarbonizacija industrije, kako je naveo, u velikoj meri zavisi od dostupnosti obnovljive energije. Prema njegovim rečima, ključna stvar u regulatornom smislu je predvidivost, jer investitori odluke donose na osnovu dugoročne stabilnosti.

– Danas se dekarbonizacija industrije planira dugoročno, što zahteva velike investicije, a da bi bile održive, zavise od budućih cena ugljenika, od buduće tražnje za proizvodom. To je teško za kompanije, jer moraju da uzimaju u obzir elemente koje ne kontrolišu, tako da nesigurnost takođe ometa velike investicije u dekarbonizaciju – rekao je Sorrell.

Damien Sorrell, šef Regionalnog centra za Zapadni Balkan Evropske investicione banke

On je dodao da kompanijama nedostaju bolje pripremljeni projekti kako bi imale pristup EU tržištu. Potrebne su im, kako je naveo, kvalitetnije studije izvodljivosti i mape puteva za tranziciju, pri čemu podršku mogu pružiti međunarodne finansijske institucije, vlade i komercijalne banke.

Nedostatak finansiranja, prema njegovoj oceni, nije ključni problem.

– Ne postoji manjak likvidnosti u regionu, finansijski jaz je, kako mi vidimo, više povezan sa rizikom, a nisu svi spremni da ga preuzmu. I tu mi možemo pomoći da se jaz premosti, omogućavanjem tehničke pomoći, određenih garancija i finansijskih alata – rekao je Sorrell.

Istakao je da će zemlje i regioni koji budu imali najviše koristi od CBAM-a biti oni koji ga ne posmatraju samo kao pitanje usklađenosti sa pravilima, nego kao mogući katalizator  ekonomskog rasta i transformacije.

CBAM je složen sistem koji zahteva edukaciju celog lanca snabdevanja

Marcel Duits predsednik asocijacije IACBAM, ukazao je na to da CBAM ne utiče samo na energetiku, već i na industrije poput proizvodnje aluminijuma, čelika, cementa i đubriva.

– Nije na meni da kažem da li je CBAM fer ili nije, ali vidim promenu u celom svetu u stavovima prema CBAM-u, jer on ima ogroman uticaj – rekao je Duits.

Marcel Duits predsednik asocijacije IACBAM

Prema njegovim rečima, CBAM predstavlja složen sistem koji je često teško razumeti. Duits je naveo primer šrafa kako bi ilustrovao razliku u troškovima CBAM-a u zavisnosti od zemlje porekla. Kako je objasnio, ako belgijski uvoznik uvozi šraf iz Srbije, CBAM trošak bi iznosio oko 120 evra, dok bi za isti šraf iz Indonezije, uz cenu od oko 1000 evra po toni, trošak bio oko 600 evra. To bi, kako je istakao, predstavljalo značajnu razliku od 12, odnosno 60 odsto.

Prema njegovim rečima, razlika bi do 2030. godine mogla biti još izraženija: za uvoz iz Srbije, trošak bi iznosio oko 460 evra, dok bi za isti proizvod iz Indonezije, mogao dostići oko 1900 evra.

Takve razlike, kako je rekao, mogu podstaći kompanije da premeste proizvodnju u bliže zemlje.

– Možete pretpostaviti da će ’nearshoring’ biti nešto što se dešava u budućnosti – rekao je Duits.

On je ukazao i na to da se trošak CBAM-a ne pojavljuje odmah u trenutku uvoza, već da se plaćanje vrši naknadno – roba uvezena 2026. godine plaća se 2027. godine – što dodatno komplikuje poslovno planiranje.

Zbog toga je, kako je naglasio, važna edukacija svih učesnika u lancu snabdevanja, posebno imajući u vidu da se pravila CBAM-a menjaju.

– CBAM se menja, nije lako ispratiti sve promene, ali kada ga razumete, možete ’nearshoring’ koristiti kao prednost. CBAM mehanizam nije savršen, ali promene koje predlažete su dobar korak da se on učini praktičnijim – zaključio je Duits.

Konferencija OIE SRBIJA 2026 tokom dva dana u Vrdniku okupila je donosioce odluka, predstavnike investitora, finansijskog, pravnog i energetskog sektora iz Srbije i 30 zemalja sveta. Konferenciju je šestu godinu zaredom organizovalo Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.